Radnici iz inostranstva koji su angažovani na raznim poslovima u Srbiji više nisu retkost. Najčešće rade kao fizikalci na gradilištima, na asfaltiranju ulica, ali i kao sezonci na branju voća, a događa se i da nas usluže u nekom lokalu. Dolaze iz Avganistana, Alžira, Uzbekistana, Pakistana, Filipina, Nepala i Kine, ali i iz našeg neposrednog okruženja i drugih zemalja.
Najviše ih je angažovano u srpskoj prestonici i prema podacima beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), od 1. januara 2021. do 30. juna ove godine, strancima je ukupno izdato 22.445 radnih dozvola, a ova brojka uključuje i produžene dozvole. Kako kažu u NSZ-u, najviše interesovanja je bilo za rad u poljoprivredi i to za poslove manipulant u proizvodnji bilja (2.430), zatim u stočarstvu (1.604), šumarstvu (1.521), kao i za odstranjivanje piljevine i otpadaka (1.294), dok je za poslove u rudarstvu interesovanje pokazalo 1.197 stranih radnika. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) u prvih šest meseci ove godine u Srbiji je izdato je gotovo 15.000 radnih dozvola strancima. U tom udruženju privrednika navode da stranci biraju Srbiju iz više razloga, pre svega što u pojedinim delatnostima postoji manjak radne snage. Objašnjavaju i da u delatnostima sa deficitom radne snage, prisustvo stranih radnika ne narušava konkurenciju iz prostog razloga što tamo ljudi nedostaju, ali da je zato u onim delatnostima koje zahtevaju visokoobrazovne stručne profile dobra jer zbog jače konkurencije dolazi do rasta cene rada.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za “Vesti” da sve veća angažovanost radnika iz inostranstva značajno pomaže privredi i poslodavcima.
– Na taj način smo sigurni da ćemo moći da obezbedimo radnu snagu za određene poslove – kaže on i potvrđuje da poslednjih godina imamo sve veću odsutnos radne snage u određenim privrednim granama.
Kako pojašnjava, najveći problem je što nedostaju radnici u sektorima koji su radno najintenzivniji, kao i u sektoru visokih tehnologija. Atanacković navodi i da je država proteklih godina pokušala sa uvozom radne snage, ali da se investicije uglavnom koncentrišu na velike gradove, jer u manjim sredinama ne mogu da obezbede dovoljno radnika. Naš sagovornik ističe i da manjak radne snage nije samo karakteristika Srbije već da se čitav region suočava sa tim problemom. Inicijativa Otvoreni Balkan, otvaranjem tržišta rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, prema njegovim rečima, značajno bi mogla da doprinese rešavanju problema manjka radnika.
– Privrednici su primorani da dobrog radnika uvezu iz neke daleke zemlje, ali ovako otvaranjem tržišta rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije svi dobijamo radnike koji su nam po mentalitetu mnogo bliži nego što su to ljudi sa Dalekog i Bliskog istoka – naglašava Atanacković.
Međutim, naš sagovornik ukazuje i na problem da se naše radno zakonodavstvo često ne poštuje kada se dovode strani radnici. Kako ne bi bili žrtve radne eksploatacije ili trgovine ljudima, on apeluje na poslodavce, ali i na agencije da se zapošljavanje sprovodi u skladu sa zakonom.
– Naši zakoni o radu i zapošljavanju su na nivou EU, ali se moraju poštovati. Vrlo je važno da radnik koji dođe ovde ne postane nečiji rob – zaključuje Atanacković.
Kako do radne dozvole
Ugovori za rad u našoj zemlji najčešće se potpisuju na šest meseci ili godinu dana, a radna dozvola može da se produži. Zahtev se podnosi organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja stranca, odnosno prema sedištu poslodavca ili mestu gde se rad obavlja, u zavisnosti od vrste dozvole za rad.
Bolja zarada glavni motiv
Kako kažu u agencijama za zapošljavanje radnika, trošak poslodavaca da dovede radnika iz inostranstva uz njihovo posredovanje je oko 800 evra. Navode da je motiv stranaca da rade u Srbiji daleko bolja zarada nego što je ostvaruju u zemljama iz kojih dolaze, dok se, kako naglašavaju, poslodavci odlučuju za strance jer su oni sigurnija radna snaga i retko odlaze dok posao ne završe. U Srbiji, kako ističu, uglavnom dolaze radnici između 25 do 50 godina starosti, a oni mlađi se najčešće odlučuju da radnu dozvolu produže i ostanu u Srbiji.
