Studija sprovedena na 2.000 zaposlenih Britanaca, kaže da jedna od šest osoba često provede 11 sati radeći van radnog prostora, od kuće, pišući mejlove ili obavljajući telefonske pozive.
Samo tri odsto Britanaca završava s poslom na vreme i “ne nosi posao kući”, a svaki četvrti od 10 kaže da “ne može da ostavi posao” tek tako, što ovu naciju svrstava u radoholičarsku.
Studija sprovedena na 2.000 zaposlenih u kancelariji kaže da jedna od šest osoba učestalo provede 11 sati radeći van radnog prostora, od kuće, pišući mejlove ili obavljajući telefonske pozive. I mada polovina tvrdi da obožava svoj posao, 65 odsto ne podnosi činjenicu da stalno “nosi posao kući”.
Britanci važe za strastvene kad je reč o poslu, pa tako dobar deo njih ne odlaze na pauzu za ručak, rade vikendom i poslednji napuštaju kancelariju. Simptomatično ponašanje jeste i to što se retko viđaju s porodicom ili je ignorišu, osećaju se anksiozno ako ne rade, i radije se druže sa šefom nego sa partnerom.
Ljudi iz Velike Britanije imaju izraženu radnu etiku i veoma često ostaju na poslu mimo svoje dužnosti – kako bi ispoštovali poslodavce. S druge strane, studije svedoče da se broj tinejdžera koji rade subotom za džeparac – prepolovio u poslednje dve decenije jer smatraju da je učenje prioritet, a da ne mogu da se posvete i jednom i drugom.
Odrasli koji imaju regularan godišnji odmor, pauze za ručak i vikende daleko od kancelarije smatraju sebe srećnicima. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se četvrtina zaposlenog stanovništva budi usred noći misleći na posao, a jedna od pet osoba proverava svoje mejlove dok je još u krevetu. Svaka treća osoba proverava mejlove čim ustane, a 57 odsto je okupirano poslovnim porukama i tokom vikenda.
Zanimljivo je da jedna od 10 osoba priznaje da prihvata poslovni poziv i tokom seksa, ili kada je na venčanju, odnosno na sahrani. Za Britance, dakle, privatno vreme ne postoji. Manje zabavno jeste to što se jedna od pet osoba bavi poslom i u onim retkim trenucima, kad je okružena najbližima.
Da li je ova radna etika dovela do tolike otuđenosti na Ostrvu?
Nesporno je da posla uvek ima, ali neki su toliko vezani za svoj posao da 16 procenata zaposlenih ne može da ruča bez mobilnog telefona u ruci, što se svakako odražava i na zdravlje – jedna od pet osoba ima razne probleme. Zahtevi “u poslednji čas” postali su im kao “dobar dan”, i zbog toga duže ostaju na poslu, a neki od razloga jesu i ti što se osećaju mirnije ako je posao završen i što im poslodavci non-stop serviraju posao.
Sve ovo je uzelo maha, pa tako Britanci kažu da mnogo rada utiče na pronalaženje partnera i održavanje ljubavne veze. Trenutno, jedna od pet osoba poslovni život stavlja na prvo mesto. Nasuprot teškom radu, tek 30 odsto misli da je tolika predanost poslu vredna žrtve. Poražavajuće je to što zaposleni u ne tako malom procentu svesno ugrožavaju svoje zdravlje zarad posla.
Mentalne posledice
Ipak, činjenica je da toliko sati provedenih u kancelariji ne znači nužno uspeh u daljoj karijeri. Doktori kažu da previše rada ima mnogo negativnih posledica, počev od mentalnog, preko fizičkog zdravlja, pa do emotivnog odnosa.
Južna Koreja radnički pakao
U Južnoj Koreji zaposleni godišnje u proseku rade 2.163 sata i među njima je najviše onih kojima radna nedelja traje više od 49 sati.
U Japanu je, prema podacima ministarstva za rad, zaposlenima zakonom zagarantovano 20 plaćenih dana godišnjeg odmora, ali nije praksa da ih Japanci koriste.
U SAD zakonom nije predviđen godišnji odmor, već zavisi od ugovora sa poslodavcem, piše agencija AP. U Velikoj Britaniji zaposleni mogu da koriste 28 dana odmora, ali u proseku koriste 20, koliko i Nemci, koji po zakonu imaju pravo na 24 dana godišnjeg odmora.
Po francuskom zakonu, zaposleni mogu na godišnjem odmoru da budu 30 dana, ali u proseku iskoriste 25, koliko i Južnokorejci. Broj radnih sati u Južnoj Koreji godišnje iznosi 2.163, SAD 1.788, Japanu 1.735, Velikoj Britaniji 1.669, Francuskoj 1.489 i Nemačkoj 1.388.
Među onima koji rade više od 49 sati nedeljno najviše je Južnokorejaca (35,4 odsto) i Japanaca (21,7 odsto), dok u Francuskoj i Nemačkoj 10 odsto zaposlenih na poslu provede više od 49 sati nedeljno.
U Evropi, zaposleni imaju pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 11 sati. Takvi propisi ne postoje u SAD, Japanu i Južnoj Koreji.
