S poslednjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu poslata je poruka da bi kraće radno vreme imalo niz pogodnosti i za radnike i za poslodavce, te da bi svet trebalo da prihvati četvorodnevnu radnu nedelju.
Kako izveštavaju novinari, to stanovište podržalo je jedno istraživanje. Višestruke studije podržavaju stav da bi kraća radna nedelja učinila ljude srećnijim i produktivnijim, dok podaci OECD-a pokazuju da zemlje s kulturom dugog radnog vremena često imaju loš rezultat za produktivnost i BDP po satu rada.
Na okruglom stolu biznismena koji je lane održan u Beogradu, u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj, Stjuart Trou iz te finansijske organizacije izneo je podatak da Srbija izvozi 50 odsto BDP-a i da je time postala jedan od najvećih izvoznika u odnosu na BDP, čak i ispred Nemačke, koja je najcenjeniji izvoznik u svetu.
Osnivač i vlasnik Atlantik grupe Emil Tedeski smatra da ne treba razmišljati samo o tome kako privući kvalitetnu radnu snagu i stručnjake već i kako ih zadržati, a to je, po njemu, moguće kroz fleksibilno radno vreme, rad od kuće, a i kroz smanjenje broja radnih dana.
– Nadležni brinu i o čitavom nizu pogodnosti koje podrazumevaju kvalitetan radni ambijent, korporativnu kulturu i dobar balans slobodnog i radnog vremena, a ozbiljno razmatramo i mogućnost četvorodnevne radne nedelje – rekao je Tedeski, dodajući da finansije više nisu presudan faktor za ostanak na radnom mestu već da je na prvom mestu sigurnost, a na drugom kvalitet ambijenta u kojem čovek radi, kreće se i stvara.
U Srbiji se takođe priča o mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje, ali i o skraćenju radnog vremena. Sindikati pozdravljaju takve najave, uz ocenu da je takva mogućnost ipak u Srbiji samo pusti san, dok poslodavci ne spore da se može raditi kraće, ali upozoravaju na to da onda i plata mora biti manja.
Inače, da bi došlo do smanjenja broja radnih dana u nedelji ili do skraćenog radnog vremena, mora se menjati postojeći Zakon o radu.
Takođe, Zakonom je predviđeno da se nedeljom i praznicima kupovina može obavljati u apotekama, specijalizovanim prodavnicama ili kioscima za prodaju hleba, pekarskih proizvoda i kolača, cveća, suvenira, sredstava za zaštitu biljaka ili pogrebne opreme, benzinskim stanicama i prodavnicama za kupovinu na malo u okviru benzinskih stanica.
U Crnoj Gori tržni centri više ne rade nedeljom. Može se pazariti i na pijacama, štandovima – tezgama, vitrinama i automatima izvan pijaca i pokretnim prodavnicama, prodavnicama, kioscima i automatima smeštenim unutar zatvorenih područja autobuskih i železničkih stanica, aerodroma i luka, štandovima i kioscima u kojima se prodaje roba za vreme održavanja priredbi, festivala i manifestacija, sajmova i za vreme javnog prikazivanja filmova, kao i skladištima za trgovinu na veliko.
Predstavnici tržnih centara obraćali su se Ministarstvu ekonomije više puta kako bi im bio omogućen rad nedeljom, ali njihovi zahtevi su odbijeni. Ministarstvo ih je informisalo da se u njihovim objektima trgovina na malo i trgovina na veliko, kao i kod poslodavaca koji ne posluju u okviru tržnih centara, ne može obavljati nedeljom, a istaknuto je i da se zabrana ne odnosi na ostale uslužne delatnosti.
Paprene kazne
Zakon u Crnoj Gori predviđa da će poslodavci koji prekrše odredbu i otvore radnje nedeljom biti novčano sankcionisani od 1.000 do 10.000 evra, a predviđeno je i zatvaranje objekta.
Bez privilegija
Trgovci se u načelu ne protive zabrani rada nedeljom, ali ako to važi za sve trgovine, tvrdi predsednik Društva trgovaca Novi Sad Mlađan Šumić.
– Tražimo da niko ne bude favorizovan. Da ne rade ni velike ni male radnje, ali ni tržni centri. U pitanju je 200.000 ljudi koji bi se odmorili nedeljom. Ljudi bi se već navikli i promet se ne bi smanjio zato što bi uzeli ono što im treba petkom i subotom – kaže Šumić.
