Nova premijerka Finske Sana Marin založila se za uvođenje fleksibilnog radnog vremena, koje bi podrazumevalo da se radi četiri dana nedeljno po šest sati dnevno.
– Smatram da ljudi zaslužuju da provode više vremena sa svojim porodicama, sa voljenima, da se posvete svojim hobijima i drugim aspektima života, kao što je kultura – izjavila je najmlađa svetska premijerka.
U Finskoj se trenutno standardno radi osam sati dnevno, pet dana sedmično. Predlog je s oduševljenjem pozdravila finska ministarka prosvete Li Anderson, liderka Leve alijanse.
– Od velike je važnosti omogućiti građanima Finske da imaju skraćeno radno vreme. To pitanje nema veze s tim što ga predlažu žene, već s pružanjem pomoći i ispunjavanjem obećanja datih biračima – kazala je Anderson.
U susednoj Švedskoj, gde je testirano šestočasovno radno vreme 2015. godine, rezultati su pokazali da su radnici srećniji, produktivniji i bogatiji.
Ovu praksu su preuzele i pojedine vodeće svetske kompanije. Tako je Majkrosoft Japan povukao hrabar potez u nastojanju da poboljša balans između poslovnog i privatnog života radnika uvodeći trodnevni vikend za svoje zaposlene. Rezultati su pokazali da je produktivnost porasla za neverovatnih 39,9 procenata.
Vlasti danskog grada Odšereda uvele su četvorodnevnu radnu nedelju za sve zaposlene u opštinskoj administraciji, u kojoj radi oko 300 ljudi, tako da će tamošnji službenici ubuduće i petak moći da koriste kao slobodan dan.
Osnovna pretpostavka ovog predloga je da će ljudi biti uspešniji i produktivniji ako rade četiri dana, da će s većom uspešnošću više proizvoditi. Čak je i sada već bivši ruski premijer Dmitrij Medvedev nedavno izneo pretpostavku da će u budućnosti u toj zemlji biti uspostavljena četvorodnevna radna nedelja kako bi se pomoglo radnicima da prevaziđu sindrom izgaranja na poslu i umor.
Kao neradni dani u Srbiji su zasad na snazi najčešće subota i nedelja, odnosno radna nedelja standardno traje 40 sati, u proseku 176 sati rada mesečno. Iako ima onih koji u šaljivom maniru poručuju da bi u Srbiji bilo idealno da ponedeljak postane dan odmora od vikenda, jedno je ipak sigurno, a to je da bi najveći broj poslodavaca radnicima smanjio plate kad bi se radna nedelja kod nas svela na četiri dana.
Smanjivanje radne nedelje i broja radnih sati je ideal kojem svi težimo – da radimo manje, zaradimo isto ili više, i platu potrošimo na zadovoljstvo.
Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da će se razmatrati više modela koji su već primenjeni u Evropi, ali da će se pre svega vodi računa o ekonomskim interesima i pravima radnika u Srbiji.
– Odluka o zabrani rada trgovinskih objekata nedeljom ne sme biti politička odluka, već rezultat dijaloga o traženju najboljeg rešenja, u kome će u obzir biti uzeti ekonomski interesi trgovaca i potrošača, kao i socijalni položaj radnika zaposlenih u trgovini – rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, postoji nekoliko problema koje tu mogu da se otvore.
– Na primer, ako se hipotetički uvede zabrana rada nedeljom, to može da bude povod trgovcima da počnu da otpuštaju ljude jer onda automatski imaju manju potrebu za radnom snagom. Mi želimo to da izbegnemo. S druge strane, kao i ostali sektori, i sektor trgovine suočava se s manjkom radne snage zbog odlaska radnika u zemlje Zapadne Evrope – ističe ministar i dodaje da postoje i druge opcije.
– Imamo još jedan model koji je u nekim zemljama primenjen, a to je da je rad nedeljom plaćen više nego radnim danima. O svim tim aspektima mi vodimo računa i ne smemo da dozvolimo da bilo koja odluka proizvede bilo koju štetnu posledicu za ma koju društvenu grupu – rekao je Ljajić.
Iako ne možemo da se poredimo sa skandinavskim zemljama, mada ne treba zaboraviti ni to da je Srbija još osamdesetih godina prošlog veka bila među prvim evropskim zemljama koja je postavila standarde u dužini radne nedelje.
Primer za to je firma Javor iz Ivanjice, koja je bila jedna od najuspešnijih tekstilnih kompanija u Jugoslaviji. U njoj je uvedeno šestočasovno radno vreme, a pokazalo se da se zbog tih noviteta u radu proizvodnja nije smanjila. Produktivnost je čak bila veća, firma je ostvarivala profit, efikasnost je bila odlična. Ipak, kako ističe dr Mlađen Kovačević u Srbiji bi skraćivanje radne nedelje moglo biti mač sa dve oštrice, posebno kad se zna da se sve više radi na zameni radne snage, da mnoga zanimanja nestaju s tržišta rada i da procese rada preuzimaju roboti.
Turci prednjače
Prosečna radna nedelja u Turskoj traje 49,1 sati, a slede je Island (44), Crna Gora (43,6) i Severna Makedonija (42,3 sati), pokazuju rezultati Evrostata iz 2017. godine. U Hrvatskoj radna nedelja traje 40,4 sati, dok je u Sloveniji neznatno duža – 40,9 sati.
Prosečna radna nedelja u zemljama članicama Evropske unije traje 40,2 sati – najduža je u Velikoj Britaniji – 42,1 sat, dok je najkraća u Danskoj – 37,8 sati. Podaci za Srbiju nisu objavljeni.
