Na današnji dan pre tačno 19. godina napustila nas je legendarna Radmila Savićević. Briljantna umetnica, raskošnog talenta, bila je i ostaće jedna od naših najboljih glumica.
Rođena je kao Radmila Milenković 8. februara 1926. godine u Kruševcu. Radmila nije krštena sve do sedme godine, kada je trebalo da pođe u školu i kada nisu hteli da je prime ako nija krštena. Ona nije krštena do tada zbog uverenja svog oca. Mala Radmila imala je veoma siromašno detinjstvo, otac je njenu majku ostavio sa troje dece, bez igde ičega. Završila je Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u gimnaziji, koju je Radmila želela da upiše.
Za studije takođe nije imala finansijskih mogućnosti. Majka joj je bila šnajderka, a Radmila je često išla u nadnicu i u njivu, gde je okopavala kukuruz. Radmila je u ljubavi sreću pronašla kraj Božidara Bože Savićevića kojeg je upoznala na kruševačkom korzou. Kako govore njeni bližnji, supruga nikada nije zvala ni po imenu ni kao muža, nego kao “moj čovek”.
Boža se veoma mlad razboleo, a Radmila je o njemu brinula, čuvala ga, mazila i pazila, tako da je doživeo starost. Ona je bila izuzetno ljubomorna, pa postoji legenda da je sekla i bušila kulise kako bi imala bolji pogled na glumce kada je Boža imao neku scenu sa mladom koleginicom.
Prvenstveno je bila članica Kruševačkog pozorišta, a potom je izvesno vreme radila u Niškom narodnom pozorištu. Jednu od svojih najvećih uloga – Živku Popović u predstavi “Gospođa ministarka” u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. godine. Sredinom 20. veka prešla je u Beograd, gde je postala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta.
Dobitnica je svih nagrada koje se mogu dobiti u oblasti glume. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.
