Film “Munje: opet” nalazi se na repertoaru domaćih bioskopa, a karte za premijeru nastavka kultne domaće komedije u režiji Radivoja – Raše Andrića, a po scenariju Srđana Anđelića, planule su u kratkom roku. Andrić smatra da je dobro što se čekalo 20 godina da se snimi nastavak “Munja”, jer je, kako kaže, bilo potrebno da prođe vreme i da se skupe nove stvari za novi film koji je na sličnu temu sa istim likovima.
Rođen je 8. jula 1967. godine u Sarajevu. Filmovi Raše Andrića posebni su u regionalnoj kinematografiji, čije se replike znaju napamet i razmenjuju u svakodnevnom govoru. Veliku ulogu u njegovom talentu ima odrastanje uz oca Vladimira, dečjeg pisca, pesnika, reditelja, urednika, i majku Bojanu, takođe televizijsku autorku (‘Trezor”) i urednicu. U nastajanju njegovih filmova pomaže mu i supruga Lidija, dramaturg, inače ćerka reditelja Mladomira Puriše Đorđevića. Humor, za koji kaže da mu je urođen, je uvek oružje kojim se bavi ozbiljnim temama u svojim filmovima.
– Naš jezik je toliko bogat psovkama i jednom ružnom rečju možeš glumcu da objasniš bezbroj stanja, da mu daš pravu indikaciju.
Osim “Munja”, “Kad porastem biću kengur” i “Tri palme” režirao je i serije “Mile protiv tranzicije” i “Otvorena vrata”. Filmom “Leto kada sam naučila da letim” posle 18 godina pauze vratio se na filmsku scenu. U pauzi snimanja filmova bavio se i serijama koje nisu snimljene “Jebo sad hiljadu dinara” po knjizi Borisa Dežulovića za HRT i “Hajduci” po Nušiću za RTS. Tri pilot-epizode serije “U zagrljaju Crne ruke” emitovane su na TV Nova krajem prošle godine. U filmovima govori i o sudaru generacija, samo drugačijih. Uvek pravi film za sebe, jer i on je, kako kaže, publika. Kad su “Munje” u pitanju, mislio je da prave mali andergraund film koji će gledati 20.000 ljudi, ako budu imali sreće. Producent mu je govorio da je lud i da je to hit. Čekao je da prođu izbori, Sloba je pao i onda ga je pustio. To je doprinelo da film toliko dobro prođe. Svi su bili pod stegom vladavine sankcija, rata i svega i kada je to puklo, svi su udahnuli i onda su naletele “Munje”. Mada to ostvarenje i dalje dopire do ljudi. Nastavak kultnog ostvarenja snimao se i u Beču, nadomak ugostiteljskog objekta “Lepa Brena” jer je radnja smeštena u dijaspori.
– “Munje” su bile film i o Beogradu. Mene je bilo strah da snimam film o današnjem Beogradu jer ga više ni ne poznajem toliko, jer sam mator, pa ne znam šta se dešava, i to bi bilo sumnjivo… I, kada je scenarista smislio da se film odvija u inostranstvu, sunce me je ogrejalo i olakšalo mi posao. Lokal “Lepa Brena” su izabrali zahvaljujući pomoći nekih naših ljudi koji žive i rade u Beču.
– Imali smo ovde neke naše ljude koji su nam pomogli, koji se bave ovim poslom i kada smo na osnovu fotografija, tražili gde ćemo snimati, oni su nam slali šta treba, dodali neke svoje ideje.
Na svojim filmovima umeo je da radi i po 18 sati dnevno.
