Kralupi su kotlinica Kraljušice, pritoke reke Fojnice, u kojoj ima više naselja. Radani su u mestu Čifluku koje je brdima ograđeno od Sarajevskog polja.
U vreme pred Prvi svetski rat, selo je imalo pet zaselaka muslimanskih i srpskih porodica. Za Radane je zabeleženo da ih je tada bilo u četiri kuće i da su starinom od Nevesinja u Hercegovini.
Ranije su bili i u Bioči (predeo u Bosni), dok su u Čifluk došli pre austrougarske okupacije. Ima ih i u Sarajevskom polju, u Topliku i Kozarićima. Iz Hercegovine su se doselili pre više od dva veka, računajući do današnjeg vremena.
U Sarajevskom polju u selu Tilava, sa dva zaseoka, Kozarići i Toplik, takođe ima Radana. Oko 1878. godine, doselili su se u deo sela Rosulje, iz Uzdojnica, u koju su stigli iz Hercegovine, od Nevesinja, koju deceniju ranije. Prezime Radan je staro i nisu ga menjali. Slave Sv. Nikolu.
Među prezimenima Srba u Bosni, Radani su krajem 19. veka zabeleženi kao pravoslavni sa dve slave – Sv. Jovan Krstitelj, u Sarajevskom polju, i Nikoljdan, u Ilijašu (Visoko), Sarajevskom polju i u Sarajevu.
U "Hercegovini" J. Dedijera, Radani su zabeleženi uz samu varoš Nevesinje, u mestu Miljevac (i Batkovići, Bojište i Selište, a tu je i u blizini i Čitluk – isto ime nosi i selo naših čitalaca u Kralupima, u Visokom).
Ova mesta su veoma stara i postoje legende da je Bojište dobilo ime po poslednjoj velikoj bici Srba i Turaka u vreme hercega Stjepana, a Selište po tome što je zadugo ostalo pusto, bez stanovnika koji su se iselili pred turskom najezdom.
Miljevac je, veli Dedijer, dobio ime od milošte po lepom vidiku. Batkovići, Žiljevo i Miljevac bili su zapusteli i pod velikim šumama oko sredine 18. veka. U to vreme ga nastane "neki pastiri od manastira Žitomislića".
S njima su se doselili Radani, Žerajići, Samardžići, Gudelji i drugi. Za Radane stoji da su se doselili iz Vraćanovića u Oputnoj Rudini. Slave Nikoljdan.
