Ako je suditi prema najnovijim istraživanjima, radno vreme “od devet do pet” (pet dana nedeljno u kancelariji), davna je prošlost. Tačnije, zajedno s 2019, otišlo je u istoriju…
Prošlo je dve godine od kako je kovid izvršio totalnu revoluciju na polju poslova i kao “novu normalnost“ uveo rad od kuće, jer su vlade tražile od ljudi da se drže dalje od javnih prostora i tako uspore širenje zaraze.
Međutim, desilo se da i kada nije bilo epidemije, zaposleni odbiju da se vrate za kancelarijske stolove s punim radnim vremenom.
Možda će mnoge kompanije želeti da vrate radnu snagu u kancelarije, na model rada pre kovida. Međutim, u tom slučaju mogu da se suoče sa situacijom da zaposleni pronađu bolje plaćen posao koji će moći da obavljaju od kuće, jer je potražnja velika.
Međutim, oko 60 odsto Australijanaca radi na poljima koja će zahtevati od njih da se i dalje fizički pojave na poslu, bilo da rade u kafićima i restoranima, da su negovatelji dece ili starih lica, lekari, maseri… Zato se za više miliona radnika, koji moraju fizički da budu na poslu, situacija verovatno neće mnogo promeniti.
Prema izveštaju Komisije za produktivnost, oko 35 odsto biznisa ima aspekte koji omogućavaju zaposlenima da ih obavljaju od kuće. To su poslovi koji imaju tendenciju da budu bolje plaćeni i najverovatnije s punim radnim vremenom, a da zaposleni budu uglavnom žene.
Problemi Ozi glavnih gradova je i što nemaju uređenu saobraćajnu infrastrukturu i dobar gradski prevoz. S druge strane, samo gradska periferija je pružala pristupačno stanovanje, što je dovelo do situacije da se na posao dugo putovalo.
Istraživanje HILDA (Domaćinstva, prihodi i dinamika tržišta rada Australije), projekat Univerziteta u Melburnu, bavilo se ispitivanjem zadovoljstva građana životom. Ono je pokazalo da dugo putovanje do posla utiče na zadovoljstvo ljudi poslom.
– Osobe koje svakodnevno provode dugo vremena na putu do posla i sa posla skloniji su da budu nezadovoljni u celini, radnim vremenom, fleksibilnošću u balansiranju obaveza između posla i van posla, kao i platama – navodi se.
Pored toga, pokazuje HILDA, veća je verovatnoća da ljudi koji duže svakodnevno putuju na posao da će ga napustiti u narednih 12 meseci, za razliku od onih koji kraće putuju.
Od početka pandemije, ankete među radnicima pokazuju da većina želi da radi dva ili tri dana u nedelji u kancelariji, a ostale dane od kuće.
Zaključak je da će se ljudi vratiti u grad i kancelarije samo ukoliko je to prilika za razmenu ideja, mogućnost napredovanja, ili želje da se budu tamo gde se “nešto dešava“.
Zato ne iznenađuje što u skoroj budućnosti možemo očekivati da se u pojedinim zgradama u centru grada, koje budu jeftino iznajmljivale prostor, “nastane“ umetnici, škole ili preduzetnici, koji su odavno “proterani“ iz centra grada.
Brzi testovi uslov za povratak
S porastom broja slučajeva omikrona, korporativni poslodavci su dovedeni u situaciju da ponovo razmotre odluke o povratku u kancelarije. Tako, Komonvelt banka i Telstra razmatraju upotrebu brzih antigenskih testova (RAT) za osoblje. Banka koja ima 49.000 zaposlenih jedna je od prvih korporativnih organizacija koja je uvela brzo testiranje za zaposlene koji dolaze u dodir s klijentima.
Velike banke, advokatske firme i kompanije za profesionalne usluge do danas nisu imale testiranje na licu mesta, već su odlučile da većina osoblja radi od kuće.
Iako su kompanije s većim brojem zaposlenih zacrtale februar kao rok za povratak u kancelarije, s većim brojem slučajeva u Australiji, a naročito NSW i Viktoriji, javljeno je da nema promena do daljnjeg.
Najveći izazov sada predstavlja nabavka brzih (antigen) testova, pošto ih na tržištu nema dovoljno.
Pritisak na državne službe
Vlasnici kancelarijskih prostora i komercijalnih nekretnina su glasni u pozivu da se pre svega državni službenici vrate u kancelarije, kako bi se ponovo osnažili gradski centri. Državna služba, savezna, državne i lokalne uprave, imaju nešto više od dva miliona zaposlenih širom zemlje.
To je ipak svega dva od 13 miliona zaposlenih u Australiji, a osim toga, većina državnih službenika radi u zdravstvu i obrazovanju, koji su izvan centra velikih gradova.
