U Srbiji je rad na crno u vreme ekonomske krize procvetao, a prošle godine je gotovo 300.000 ljudi prešlo u ilegalne tokove poslovanja.
Prema rečima Vladimira Ilića, doskorašnjeg direktora Službe za nacionalno zapošljavanje u Srbiji zvanično radi 1,8 miliona, dok se u Anketi o radnoj snazi čak 2,6 miliona se izjasnilo da nešto rade i zarađuju novac.
Zoran Popov, ekonomista smatra da je u Srbiji siva ekonomija praktično legalizovana.
– Veliki broj ljudi u Srbiji radi na crno, a država s druge strane subvencioniše penzije sa 40 odsto iz budžeta. To je pritisak koji ne bi izdržale ni najjače svetske ekonomije – kaže dr Popov.
Mizeran budžet za inspektoreDržava po mišljenju ekonomista još uvek nije spremna da se izbori sa sivom ekonomijom, a to se najbolje vidi po budžetu koji je izdvojila Inspektoratu za rad. Jedinoj kvalifikovanoj instituciji za borbu protiv rada na crno namenila je mizernih 34 miliona dinara. |
Prema njegovim rečima, siva ekonomija je pre dve tri godine bila znatno manja, ali je sveopša kriza, koja je u 2009. godini zahvatila Srbiju prouzrokovala procvat rada na crno. Brojni stečaji, propast firmi glavni su uzrok što su radnici "spas našli u sivoj ekonomiji".
Ukoliko ne dođe do privlačenja stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta, naš sagovornik prognozira da će rad na crno preplaviti celu privredu.
Među onima koji ne prijavljuju svoje plate najviše je prodavaca, ugostitelja, građevinaca, poljoprivrednika, frizera.
Lane je obavljeno oko 36.000 kontrola širom Srbije i legitimisano oko 320.000 radnika. Rezultat je više nego poražavajući, jer je u legalne tokove vraćeno samo 4.000 radnika.
