Pandemija koronavirusa primorala je većinu zaposlenih da kancelarijske prostore zamene radom od kuće. Iako ovakav način rada ima brojne prednosti, postoje određeni nedostaci koji znatno mogu da utiču na zdravlje čoveka.
Na početku pandemije koronavirusa, mnogi zaposleni imali su problema sa navikavanjem na rad od kuće. Vremenom, kako su meseci prolazili, ljudi su se polako privikavali na kućne uslove.
Prednosti rada od kuće ima mnogo, a verovatno jedna od najvećih jeste da većinu poslovnih obaveza možete obavljati iz ležećeg položaja, u krevetu, ne zamarajući se previše time kako ćete izgledati.
Za mnoge je tako krilatica “rad od kuće”, postala zapravo “rad iz kreveta”. Užurbano tuširanje i spremanje za posao zamenjeni su laganim umivanjem, uključivanjem računara ili laptopa i vraćanjem pod pokrivač.
Međutim, pored udobnosti koju pruža rad iz kreveta, vremenom se mogu razviti brojni zdravstveni i psihološki problemi kao posledica ovakvog načina rada.
Rad iz kreveta utiče na celo telo
Iako ima brojne prednosti, stručnjaci ističu da je ovakav način rada izuzetno loš za telo pre svega za kičmu. Suzan Holbek direktorka zdravstvenih sistema na klinici Mejo u SAD ističe kako je rad iz kreveta veoma loš za gotovo sve delove tela.
– Vrat, leđa i bokovi najviše ispaštaju ovakvim načinom rada. Zbog mekane površine na kojoj se nalazite i na kojoj radite, ovi delovi tela su napeti i ovakav način rada zaista im ne pogoduje. Mladi ljudi će naročito postati žrtve ovakvih navika, a najviše će ispaštati dugoročno, a kada shvate posledice, biće prekasno – ističe ona.
Kako navodi, osobe koje provode previše vremena u radu iz kreveta, vremenom bi mogle da osete glavobolje, ukočenost u leđima ali i znatno opasnija stanja kao što je artritis i bolovi u kolenima, ligamentima i mišićima.
– Sve je bolje od toga da nastavite sa lošim navikama – ističe Holbek i naglašava da ako ste ipak primorani da radite iz kreveta, morate da stvorite okruženje koje će mnogo više ličiti na sedenje nego na ležanje.
– Smotajte jastuk i stavite ga iza donjeg dela leđa, stavite nekoliko jastuka ispod kolena i najvažnije od svega, izbegavajte ležanje na stomaku dok radite – navodi doktorka.
Loš uticaj na rad mozga
Osim fizičkih problema, rad iz kreveta vremenom može doprineti i do psiholoških poremećaja. Rejčl Salas profesorka neurologije sa Univerziteta Džon Hopkins, kaže da bi krevet trebalo da služi za tri stvari.
– Mi, kao stručnjaci za spavanje, obično preporučujemo da krevet bude za tri stvari. Spavanje, za ležanje dok ste bolesni i za seks. Što više gledate televiziju iz kreveta ili igrate igrice i obavljate poslovne obaveze, mozak jednostavno počinje da radi u drugačijem režimu i počinje da ‘uči’ da se u krevetu mogu obavljati mnoge aktivnosti – ističe dr Salas.
Stručnjaci ovakav režim, gde se krevet koristi samo za određene stvari, jednostavno nazivaju higijenom spavanja. Ono što spada u higijenu spavanja jeste i nošenje pidžame jer kako navode, samim tim šalje se poruka mozgu da je vreme za spavanje.
– Ukoliko ipak koristite krevet za rad, mozak jednostavno prestane da povezuje krevet sa odmorom. To je dovelo do povećanog broja slučajeva tzv. koronasomnije – stanja povezanog sa poremećajem spavanja tokom pandemije – rekla je dr Salas.
Na kraju, stručnjaci su saglasni da rad iz kreveta ne mora kod većine ljudi da izazove iste simptome ali da će se vremenom, kako ljudi stare, problemi sve više javljati.
Naravno, o tome kada i u kom smislu će se simptomi manifestovati zavisi i od faktora okoline, genetskih faktora kao i koliko dugo vremena radite iz kreveta odnosno od kuće.
