Naime, uveren sam da bi glasači pozdravili i štrojenje tajkuna, autonomaša, separatista, sportskih radnika, predsednika stranaka i njihovih satrapa, podmitljivih činovnika, ministara na koje ukaže državni revizor… Time bi postigli "konačno rešenje", a pošto su koncentracioni logori nepopularni, pa slutim da bi ista sudbina zadesila i one namenjene kastraciji, predlažem vam da ozakonite kineski model.
Naime, u toj dalekoj zemlji koja se ponosi rekordnim brojem izvršenih smrtnih kazni predloženo je da se osuđenici više ne odvode na gubilište, nego da se posebna vozila po potrebi parkiraju ispred suda.
Tamošnja kompanija "Jinguan Auto", poznata po proizvodnji "marica" i blindiranih kola za potrebe policije, navela je da bi pokretna gubilišta predstavljali modifikovani minibusevi za 17 putnika. Siguran sam da bi i "Zastava" mogla da prilagodi vozila domaće proizvodnje za naše specifične potrebe i tako zaposli još radnika.
Povod za nameravanu kinesku zakonodavnu reformu bio je strah dželata, koji upražnjavaju rusku metodu metka u potiljak, od mogućnosti da se zaraze sidom od krvi prestupnika, pa su pokretna gubilišta predviđena za korišćenje injekcije s otrovom. To navodim u prilog Vašeg predloga da se kastracija u Srbiji izvodi hemijskim putem, umesto veterinarskim klještima.
Istina, i tradicionalni metod ima svoje prednosti. Pomislite samo na efekat generalne prevencije. Uparkira se putujuća štrojarnica, recimo, pred ministarstvo.
Uživaoci fonda za reprezentaciju, kojima su se ćevapi već odavno ogadili, još jednom preispituju svoje karijere. Ministar žuri kući, ženi, pre nego što ga veterinar i tu stigne. A, ako je grešan, cap, i pravda je sprovedena.
Mogla bi i da se osnuje banka testisa za poštene građane koji nesrećnim slučajem ostanu bez njih. Osim toga, ukoliko bi se uprkos upravo sprovedenoj reformi sudstva za koju godinu utvrdilo da je presuda pogrešna, testisi nevino osuđenog bili bi odmrznuti ili oduzeti od primaoca donacije i vraćeni na svoje mesto. Ako se, u međuvremenu, zamrzivač pokvari, pa tu su ionako ljudi koji su poput našeg predsednika zaveštali svoje organe.
Vama ostavljam da predvidite rešenja za pravne, pre svega ustavne probleme koji bi mogli da nastanu. Recimo, predsednik nastrada u saobraćajnoj nesreći, a nadležna, za tu svrhu osnovana agencija, ispoštuje njegovu poslednju volju. Da li u tom slučaju v. d. predsednika Republike postaje predsednik Narodne skupštine, ili primalac donacije, nosilac predsednikovog genetskog koda, zapravo neka vrsta njegovog klona? Biće zanimljivo čuti šta nauka kaže o tome.
Ili, umre tajkun kažnjen fizičkom kastracijom. Da li su naslednici njegove imperije samo neposredna deca ili i ona koju napravi primalac donacije? Zatim, može li osumnjičeni, uveren u svoju nevinost, unapred da ponudi testise za jemstvo kako bi se branio sa slobode, a da mu oni budu vraćeni u slučaju oslobađajuće presude?
Molim Vas da uzmete u obzir moje predloge, a ako je potrebno, spreman sam da se uključim u prikupljanje potpisa za podnošenje predloga Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U Beogradu 30. 12. 2009. godine.
