Putinova nuklearna strategija je pre svega politički instrument i mada se može činiti paradoksalnim, to je instrument koji obezbeđuje mir. Njegovo prisustvo odvraća određene zemlje od ambicija geopolitičke dominacije, ruski politikolog Aleksandar Asafov objašnjava upravo objavljene principe državne politike u oblasti nuklearnog naoružanja.
U dokumentu koji je predstavio ruski predsednik Vladimir Putin ističe se da Rusija smatra nuklearno oružje isključivo sredstvom odvraćanja, dok je njegova primena krajnja mera.
U suštini, kriterijumi za upotrebu nuklearnog oružja od strane Rusije nisu promenjeni u poređenju sa aktuelnom vojnom doktrinom, koja je isključivo odbrambena uprkos pojačanoj aktivnosti NATO-a na granicama Rusije.
Putinova strategija jasna i precizna
Ovakav dokument je prvi put obnarodovan, što je veoma važno s obzirom na to da je na Zapadu bilo mnogo izmišljotina o nuklearnom delu ruske vojne doktrine. To će smanjiti broj lažnih vesti o navodno agresivnim planovima Rusije. Dokumentom se jasno definiše kada i pod kojim uslovima se koristi nuklearno oružje i ko o tome donosi odluku. Sve karte su stavljene na sto, što pruža jasnu predstavu o ruskim namerama u oblasti upotrebe nuklearnog oružja u kontekstu moguće propasti sistema međunarodnih ugovora o strateškoj stabilnosti.
– Ovo je, politički instrumentkoji svim potencijalnim neprijateljima stavlja do znanja da se na svaki destruktivan postupak može dati precizan, brz, visokotehnološki odgovor koji neće moći da izbegnu. Ovo u velikoj meri čuva takozvani paritet – objašnjava za Sputnjik Asafov.
Iako se u dokumentu ne pominje NATO, ruska stručna javnost je uverena da je on faktički adresiran na SAD i njegove saveznike na čijim su teritorijama raspoređene snage i sredstva koja se smatraju pretnjom za Rusiju. Signal je jasan – ako Sporazum o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3), koji ističe u februaru iduće godine, ne bude produžen, Rusija će sprovoditi politiku na osnovu ovog dokumenta.
Rusija je ponudila produženje tog bileteralnog sporazuma iz 2010. godine, koji se smatra poslednjim bastionom sistema nuklearnog odvraćanja, dok se Vašington zalaže za novi dogovor koji bi uključivao i Kinu. Međutim, Kina nije zainteresovana da u tome učestvuje.
Rusija i SAD, najveće svetske nuklearne sile, imaju više od 90 odsto svetskih zaliha nuklearnog oružja, a prema prošlogodišnjim podacim, a Rusija poseduje 6.500 nuklearnih bojevih glava, a SAD 6.185.
Protivraketni štit kao bušan kišobran
Odnosi SAD i Rusije pali su na najniži nivo od Hladnog rata zbog širenja NATO-a ka ruskim granicama, ukrajinske krize, optužbi za navodno rusko mešanje u američke predsedničke izbore 2016, povlačenja SAD iz Dogovora o raketama srednjeg i kratkog dometa, pokušaja Amerike da uvuče Rusiju u trku u naoružanju i niza drugih sporova.
Usred tenzija, Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog raspoređivanja NATO snaga blizu ruskih granica i američkog protivraketnog štita u Istočnoj Evropi. Radi svoje bezbednosti, Rusija je proizvela nuklearne rakete koje američki PRO, postavljen u Evropi i Aziji, pretvaraju u „kišobran sa rupama“.
Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ima hipersonično oružje, poput raketnog sistema „Avangard“, interkontinentalne rakete „Sarmat“, koju na Zapadu zovu „Satana“, sistema hipersoničnih raketa „Kindžal“ i drugog naoružanja.
Moskva ističe da nuklearno oružje razmatra isključivo kao sredstvo obuzdavanja, njegova primena je krajnja mera, pa Rusija preduzima sve potrebne mere za smanjenje nuklearne pretnje i sprečavanje zaoštravanja međudržavnih odnosa koji mogu da izazovu vojne konflikte.
Asafov takođe naglašava da je rusko nuklearno oružje, u stvari, instrument za zaštitu sveta i obezbeđivanje mira.
– Naravno, ruski koncept ne predviđa rat. Samo oni koji ocenjuju razne opcije za napad na našu zemlju ili na naše saveznike trebalo bi da znaju da njihovi postupci neće proći nekažnjeno. Zbog toga, na primer, ruski sistem automatskog kontranapada ’Perimetar‘ Amerikanci nazivaju užasnim imenom ’Mrtva ruka‘. Ovaj i slični sistemi suzbijaju određene militarističke ambicije i u stvari su instrument zaštite sveta – kaže Asafov.
Sistem „Perimetar“ je stvoren još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, u jeku Hladnog rata, kada se nad Sovjetskim Savezom nadvila američka pretnja. Namenjen je za automatsko upravljanje masovnim nuklearnim udarom i predstavlja alternativni sistem komandovanja nuklearnim snagama zemlje. Osnovni sistem upravljanja strategijskim raketama se zove „Kazbek“, koji je poznat zahvaljujući kompleksu „Čeget“ ili „atomskom koferčetu“.
Devedesetih godina prošlog veka „Perimetar“ je bio skinut sa borbenog dežurstva, ali je dolaskom Vladimira Putina na čelo zemlje ponovo vraćen.
Kina podržava rusku strategiju nuklearnog odvraćanja
Reagujući na nove Putinove uredbe, Kina je podržala rusku strategiju nuklearnog odvraćanja i spremna je da, zajedno sa Rusijom, pomogne u održavanju mira i stabilnosti u svetu.
U Putinovom ukazu se potvrđuje da ruska vojska može da upotrebi nuklearni arsenal u četiri slučaja – ako dobije pouzdane inoformacije o lansiranju balističkih raketa ka teritoriji Rusije ili njenih saveznika; u slučaju upotrebe nuklearnog oružja ili drugog oružja za masovno uništenje protiv Rusije ili njenih saveznika, kao i u slučaju „neprijateljskog napada na kritično važne državne ili vojne objekte Ruske Federacije, čije onesposobljavanje može izazvati neuspeh akcija odmazde ruskih nuklearnih snaga“. Takođe, novi dokument potvrđuje da bi Rusija mogla da nuklearnim oružjem odgovori na napad koji bi uključivao i konvencionalna oružja, ako taj napad predstavlja direktnu pretnju „opstanku države“.
Prvi put se u službenom dokumentu navode i glavne opasnosti i vojne pretnje za Rusiju. Među pretnjama je naznačeno gomilanje protivničkih snaga opšte namene blizu granica Rusije, ukoliko te grupe imaju sredstva za lansiranje nuklearnog oružja. Rusija takođe smatra opasnim raspoređivanje balističkih raketa, protivraketne odbrane, hipersoničnog oružja u zemaljama koje Rusiju vide kao pretnju. Jedna od glavnih vojnih opasnosti za Rusiju je i raspoređivanje PRO i ofanzivnih sistema u kosmosu.
