Rusiji za pobedu sada najviše zavisi od promene predsedničke administracije u SAD i očekivanja da Ukrajina bude izolovana i bez vojne pomoći, kaže spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić.
Ukrajinski upad na rusku teritoriju u Kurskoj oblasti promenio je mnoge stvari u ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Desilo se ono što je malo ko mogao i da zamisli da će biti uopšte izvodivo, naročito nakon dugog perioda u kojem su ukrajinske oružane snage, na ratištima u Donbasu, bile u stanju uzmicanja, a Rusija pravila male, ali ipak očigledne vojne pomake.
Ukrajinski upad u Rusiju bio je silovit i iznenađujući, a činjenica da se ukrajinska vojska i dalje nalazi na teda indikativno je na mnogo načina. Ono što je mnoge zabrinulo jeste pitanje na koji način će Rusija odgovoriti i da li će doći do involviranja još nekih zemalja u rat koji traje 2,5 godine.
Zabrinutost je bila usmerena prema Belorusiji, ruskom savezniku, a strahovalo se da će predsednik te zemlje, Aleksandar Lukašenko staviti svoje oružane snage Putinu na raspolaganje. Vojska je pomerena, ali samo do granice sa Ukrajinom.
Lukašenkova poruka i stvarnost na terenu
Lukašenko je nedavno izjavio da je gotovo trećina vojske te zemlje poslata na granicu sa Ukrajinom, a da je Kijev, s druge strane granice, rasporedio više od 120.000 svojih vojnika. Nije precizirao koliko je beloruskih vojnika razmešteno na granici sa Ukrajinom, ali je priznao da su trupe poslate u tu oblast.
– Imajući u vidu njihovu agresivnu politiku, mi smo na određenim tačkama, u slučaju rata, postavili našu vojsku duž čitave granice – rekao je Lukašenko u intervjuu za rusku državnu televiziju.
Prema njegovim rečima, belorusko-ukrajinska granica je “minirana kao nikad pre”. Osim toga, Lukašenko je izjavio i da će ukrajinska vojska pretrpeti ogromne gubitke ako pokuša da je pređe.
Govoreći o ukrajinskom upadu u rusku Kursku oblast, beloruski predsednik je rekao da će Rusija povratiti tu oblast po svaku cenu, kao i da bi eskalacija konflikta mogla dovesti do uništenja Ukrajine kao države.
Belorusija će mirovati
Iako su oči celog sveta početkom avgusta sa strepnjom bile uperene prema Belorusiji, sada je već jasno da do neke „naprasne“ reakcije, ipak, neće doći. Uključivanje Belorusije u sukob bila je mogućnost početkom rata, a sada je gotovo nikakva, kaže analitičar Denis Avdagić.
– Što se tiče Belorusije, mislim da je mala šansa da se uključi u rat. Uključivanje Belorusije je bilo moguće na početku ruske agresije, međutim očito je da su Lukašenko i njegovi saradnici dobro procenili da bi to samo destabilisalo Belorusiju i ugrozilo njegov režim. Ovo što možete videti da se događa na granici i Lukašenkove izjave govore o panici u njihovim redovima i mogućnosti da iz nekog razloga Ukrajina stupi na tlo Belorusije. Ukrajina to neće učiniti i niko ne bi bio voljan da donese takvu političku odluku jer bi to bio napad na jednu zemlju, koja u ovom trenutku nije deo sukoba – kaže Avdagić.
Ukrajinski upad u Rusiju pokazuje se kao višestruko koristan i efektan, smatra Avdagić jer su Ukrajinci, napokon, uspeli da promene narativ koji se stvorio o celom ratu.
– Što se tiče ukrajinske taktike, ulaskom na rusku teritoriu vidi se da je to strateški odabrano područje, između ostalog i zbog reke gde rušenjem mostova možete odseći ruske snage, odnosno uskratiti mogućnost povratka ili pomoći ruskim snagama unutar Rusije. To jeste i određena, pa i moralna poruka, i za Ukrajince, ali i poruka Rusiji i njihovoj javnosti i zapadu, na kraju krajeva – kaže Avdagić.
– Tim činom se dosta promenio narativ o samoj Ukrajini, a promenio se pogotovo u SAD. Možda je to i najvažnije u ovom trenutku za Ukrajince, s obzirom da Tramp ne spominje više Ukrajinu i mir koji će on doneti, jer to u ovom trenutku ne bi bilo popularno. U američkoj javnosti sada drugačije gledaju na Ukrajinu koja je iskoračila na rusku teritoriju. Sve se više čuju i republikanci, njihovi zvaničnici koji staju na ukrajinsku stranu – ističe on.
Rusija se nada promenama u SAD
– S druge strane, s ruske strane gledamo priču koju vidimo od početka rata. To je u suštini činjenica da se javnost ne zabrinjava jer je ta javnost podarmljena. Zabranili su bilo kakvu kritiku, ne smete reći da je to rat, kritikovanje vas može dovesti da ostanete bez imovine. Opozicionih glasova tamo nema, a koliko je narod zadovoljan situacijom teško je proceniti s obzirom na stisak, pa i propagandnu dominaciju onog narativa koji odgovara kremaljskoj eliti odnosno Putinu – pojašnjava.
Evidentno je da se Rusija nalazi u izuzetno teškoj situaciji, a ukrajinski upad u Kursku oblast samo je pokazao sve nedostatke ruske vojske i Putinovog represivnog režima.
– Potpuno je jasno, a približavamo se trećoj godišnjici ove faze rata, da je to bila promašena priča, nepotrebna za samu Rusiju, koja je sada izolovana. Za pobedu Rusija sada najviše zavisi od promene predsjedničke administracije u SAD i očekivanja da u neku ruku Ukrajina bude izolovana i bez vojne pomoći. Rusija je, dakle, spala na to da se mora nadati promenama u SAD da bi ostvarila pobedu – zaključuje Avdagić.
Besmis.en clanak. Autor me razume temu koju komentira
Avdagic prica ono sto mora da prica.
Putinu je vreme da sjase sa ledja ruskog naroda. Ovaj rat nije trebao ni Donjecku ni Lugansku, ni onoj ruskoj deci sto je izginula, nikome. Njegova takozvana “specijalna akcija”je najobicniji ordinarni rat – razanje, smrt i nepotreban haos. Tu je sigurno i Amerika – kojoj bilo koji rat uvek odgovara. Ali bojim se po Vladimira da njegov pulen Donald nece pobediti. Koliko se on god upinjao i nadao.
Putin je postao ordinarni diktator.
Mora da su mnogo glupi ti Rusi, kad se nadaju promenana na dobro u Americi!
I prestanite već sa tim “udarima” Amerike, ona ne može više da se nosi ni sa Hutima, Nigrom i , da o talibani i negovorimo!
Ako zavise od toga ko će pobediti na izborima u Americi onda teško njima i sa Trampom i sa Bajdenom i Kamalom i…)#(@&$)(!?)