Iako bi bilo normalno da Berlin poželi dobrodošlicu ruskom predsedniku u vreme kada se obeležava 25. godišnjica pada Zida ili iduće godine, kada je takođe pre četvrt veka zahvaljujući pre svega ruskoj pomoći omogućeno ujedinjenje Nemačke, do toga ipak neće doći, razočarano zaključuje ugledni nemački političar iz redova vladajućih demohrišćana (CDU), Vili Vimer, u komentaru za "Info-kop".
– Naša vlada je svim silama doprinela da u Evropi zavlada klima prema susednoj zemlji i njegovom izabranom državnom vrhu koja se ničim ne može opravdati. Osim ako se američke fantazije o vladavini ne proglase sopstvenim. Kako da se u interesu sopstvenog naroda i zemlje i njihove dobrobiti sretnu sa čovekom koga su u sopstvenom savezu ubacili u isti lonac sa zombijima istorije? – pita se Vimer.
– Bez brige, nastavlja on, Putin dolazi – ali u jednu drugu evropsku državu. Ruski predsednik će u drugoj polovini oktobra posetiti Beograd da bi sa Srbima i onima koji se osećaju bliski Jugoslaviji, obeležio 70 godina od oslobođenja Beograda od Sila osovine.
– Onaj ko je sa ovim danom oslobođenja povezao dugoročnu nadu da će doživeti pravedniji i humaniji poredak, bio je razočaran onim što se dešavalo u proleće 1999. godine, napadom (na SR Jugoslaviju) bez objave rata i kršenjem međunarodnog prava. Ni toga puta nisu nedostajale nemačke bombe, podseća autor.
– Strah od rata, koji bismo još pre nekoliko meseci odbacili daleko od nas, šunja se iz svih uglova Evrope. Uzrok leži u blizini ruske granice. Kada je Zapad odlučio da zbaci slobodno izabranu vladu u Ukrajini trošeći milijarde dolara i iz Kijeva raspali baklju etničkog razdvajanja ove višenacionalne države protiv ruskog stanovništva, kao i da uz pomoć fašističkih snaga mobiliše ratne metode protiv svog naroda – bilo je jasno da takvo ponašanje neće ostati bez posledica – kaže Vimer.
Uzroci za to ne leže u Moskvi, kako kaže autor, jer Rusija može svoje interese adekvatno da zastupa i da ih objasni. "Na Zapadu, međutim, ne možemo biti ravnodušni na to u kojoj meri bi naša vlada zbog ‘zajedničkog evropskog doma’ bila spremna da pravi nove ruševine.’
Otuda je Putinova poseta Beogradu došla u pravo vreme, smatra nemački političar jer će se njome pokazati aktuelna dimenzija patnje ruskog naroda kao i nekada ljudi iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.
– Jednom takvom narodu i takvoj državi ne može se u zajedničkoj evropskoj kući staviti stolica ispred vrata samo zato što drugi imaju želju da budu svetska sila – naglašava Vimer.
– Greške se uvek prave u sopstvenoj zemlji, i one znaju da susede, a i sopstveni narod – bace u bedu. Šta sprečava vladu SAD do danas da otvori arhive o tome u kom obimu je posle Versaja nacionalsocijalistički pokret mogao da računa na aktivnu pomoć u izgradnji iz Vašingtona? Iz tog razloga nas slična akcija u Ukrajini ne ostavlja ravnodušnima – primećuje ovaj demohrišćanin.
– Gde je izlaz iz ove situacije? Nije potrebno izmišljati novo – poručuje autor.
– Svi smo mi u Evropi prevazišli najveće poteškoće kada smo seli za jedan sto. Podsticaj za to je tada došao iz Moskve. Možda Beograd posetom predsednika Putina daje Evropi novu šansu – nada se Vili Vimer.
|
:O autoru |
