– Naša vlada je svim silama doprinela da u Evropi zavlada klima prema susednoj zemlji i njegovom izabranom državnom vrhu koja se ničim ne može opravdati. Osim ako se američke fantazije o vladavini ne proglase sopstvenim. Kako da se u interesu sopstvenog naroda i zemlje i njihove dobrobiti sretnu sa čovekom koga su u sopstvenom savezu ubacili u isti lonac sa zombijima istorije? – pita se Vimer.
|
O autoru Političar CDU Vili Vimer je 33 godine aktivno učestvovao u Bundestagu. Između 1985. i 1992. godine bio je portparol za odbrambenu politiku CDU/CSU, a zatim i parlamentarni sekretar saveznog ministra odbrane. Od 1994. do 2000. godine je bio potpredsednik parlamentarne skupštine Oebsa. Jedan je od retkih nemačkih političara koji se 1999. godine izjasnio protiv nemačkog učešća u NATO intervenciji na Kosovu. Vimer je govorio o "običnoj agresiji" i prozivao naročito ministra spoljnih poslova Jošku Fišera i ministra odbrane Rudolfa Šarpinga za ozbiljne manipulacije. |
– Bez brige, nastavlja on, Putin dolazi – ali u jednu drugu evropsku državu. Ruski predsednik će u drugoj polovini oktobra posetiti Beograd da bi sa Srbima i onima koji se osećaju bliski Jugoslaviji, obeležio 70 godina od oslobođenja Beograda od Sila osovine.
– Onaj ko je sa ovim danom oslobođenja povezao dugoročnu nadu da će doživeti pravedniji i humaniji poredak, bio je razočaran onim što se dešavalo u proleće 1999. godine, napadom (na SR Jugoslaviju) bez objave rata i kršenjem međunarodnog prava. Ni toga puta nisu nedostajale nemačke bombe, podseća autor.
– Strah od rata, koji bismo još pre nekoliko meseci odbacili daleko od nas, šunja se iz svih uglova Evrope. Uzrok leži u blizini ruske granice. Kada je Zapad odlučio da zbaci slobodno izabranu vladu u Ukrajini trošeći milijarde dolara i iz Kijeva raspali baklju etničkog razdvajanja ove višenacionalne države protiv ruskog stanovništva, kao i da uz pomoć fašističkih snaga mobiliše ratne metode protiv svog naroda – bilo je jasno da takvo ponašanje neće ostati bez posledica – kaže Vimer.
Uzroci za to ne leže u Moskvi, kako kaže autor, jer Rusija može svoje interese adekvatno da zastupa i da ih objasni. "Na Zapadu, međutim, ne možemo biti ravnodušni na to u kojoj meri bi naša vlada zbog ‘zajedničkog evropskog doma’ bila spremna da pravi nove ruševine.’
Otuda je Putinova poseta Beogradu došla u pravo vreme, smatra nemački političar jer će se njome pokazati aktuelna dimenzija patnje ruskog naroda kao i nekada ljudi iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.
– Jednom takvom narodu i takvoj državi ne može se u zajedničkoj evropskoj kući staviti stolica ispred vrata samo zato što drugi imaju želju da budu svetska sila – naglašava Vimer.
– Greške se uvek prave u sopstvenoj zemlji, i one znaju da susede, a i sopstveni narod – bace u bedu. Šta sprečava vladu SAD do danas da otvori arhive o tome u kom obimu je posle Versaja nacionalsocijalistički pokret mogao da računa na aktivnu pomoć u izgradnji iz Vašingtona? Iz tog razloga nas slična akcija u Ukrajini ne ostavlja ravnodušnima – primećuje ovaj demohrišćanin.
– Gde je izlaz iz ove situacije? Nije potrebno izmišljati novo – poručuje autor.
– Svi smo mi u Evropi prevazišli najveće poteškoće kada smo seli za jedan sto. Podsticaj za to je tada došao iz Moskve. Možda Beograd posetom predsednika Putina daje Evropi novu šansu – nada se Vili Vimer.
