Predlog Vladimira Putina da se sastanu lideri pet zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pozdravljen je s obe strane okeana. Eksperti ocenjuju da će taj samit pomoći formiranju novog svetskog poretka, resetovanju odnosa i globalnoj bezbednosti, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Ruski predsednik je nastupajući na 5. Svetskom forumu sećanja na Holokaust predložio da se tokom ove godine održi „sastanak šefova država stalnih članica SB UN Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i SAD“ i izjavio je da Rusija namerava da bez odlaganja „uputi odgovarajuće poruke liderima ’petorke‘“.
Putin smatra da bi takav sastanak imao ogromnu ulogu u potrazi za kolektivnim odgovorima na trenutne izazove i pretnje. On je rekao da svetski lideri ne smeju da previde prve klice mržnje i antisemitizma i da treba da učine sve da zaštite svet.
Resetovanje ili novi svetski poredak
Ruski politikolog Igor Šatrov ovaj predlog povezuje sa problemima globalne strateške bezbednosti i ovo vidi kao priliku za zemlje „petorke“ da „resetuju“ odnose.
– Predlog je došao pravovremeno. Na kraju krajeva, ove godine obeležavamo ne samo 75. godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata, već i 75. godišnjicu od osnivanja Ujedinjenih nacija i sasvim je moguće da je neophodna neka vrsta “resetovanja”, procena perspektiva same organizacije i Saveta bezbednosti – smatra Šatrov.
Član Komiteta za spoljne poslove Državne dume Ruske Federacije Anton Morozov izjavio je da se odnosi Rusije sa Zapadom ne mogu nazvati pravom konfrontacijom, već korišćenjem metoda nelojalne konkurencije zapadnih partnera. Istovremeno postoje, smatra on, zajednički ciljevi u izgradnji jedinstvenog sistema bezbednosti, koji bi mogao da garantuje nekorišćenje oružja za masovno uništenje i koji bi isključio takve slučajeve.
Situacija na Bliskom istoku može da eskalira u veliki sukob
Prema njegovim rečima, vodeće države sveta imaju zajednički interes da spreče velike ratove u svetu i posebno „fenomen trećeg svetskog rata“, tako da će Putinov predlog definitivno dobiti međunarodni odgovor.
Aktuelna situacija na Bliskom istoku, ocenio je Morozov, i dalje eskalira i rizikuje da eskalira u sukob velikih razmera. Danas je teško naći konsenzus i staviti zaraćene države za pregovarački sto.
Pored Bliskog istoka, na Korejskom poluostrvu i dalje vlada izuzetno visok nivo napetosti, a lokalni sukobi u Africi i Latinskoj Americi periodično izbijaju, tako da u svetu postoji mnogo pretnji, zbog čega velike sile – pobednice u Drugom svetskom ratu koje čine okosnicu Saveta bezbednosti UN, moraju da se obavežu na održavanje mira i reda na planeti.
