U najboljoj tradiciji američke diplomatije u malim zemljama, njegov naslednik Majkl Kirbi takođe je odlučio da ne mora ništa da zna, ili da se jednostavno pravi glup, u uverenju da je Srbima već prilično ispran mozak zaklinjanjem u neoliberalne jevropske mantre.
Glupost je, u svakom slučaju, jedini osnov da Kirbi uzme sebi za pravo da govori koga Srbi treba da dočekaju za Dan oslobođenja Beograda. I da pita zašto Vladimir Putin dolazi i da nam objašnjava kako je Beograd oslobodio Treći ukrajinski front Crvene armije.
Ambasadore, mi vrlo dobro znamo ko je Narodno-oslobodilačkoj vojsci pomogao da nas oslobodi od danas vodeće države EU. To svakako nije bila Amerika, osim ako u oslobađanje ne uračunavate besomučna bombardovanja 1944. Beograda, Kraljeva, Leskovca…
Pogodili ste jedino da je to bila Crvena armija. Za razliku od Amerike, nisu nas bombardovali. Bilo je naređeno da se Beograd ne ruši iako je Crvena armija to platila sa kojom hiljadom mrtvih vojnika više.
Budite sigurni da je svakom komandiru takvo naređenje bilo teško da prenese vojnicima. Ispričaću vam kako je to pred postrojenom baterijom učinio kapetan Ivanjišin, a kajem se što sam mu zaboravio ime: "Tući ću Nemce kako znam, ali neću dozvoliti da ijedna granata padne na slovenski Beograd. A ako poginem negde dalje, hoću da me sahranite ovde!"
Vojnici su naređenje i njegovu želju ispunili. Kapetan Ivanjišin poginuo je pred Budimpeštom u decembru iste godine. Njegovo telo vozom je preneto u Beograd i sahranjen je u parku ispred Studentskog doma "Ivo Lola Ribar", sa ostalim crvenoarmejcima koji su pali u blizini. Kasnije su tela preneta na Groblje oslobodilaca Beograda. Kao što su u srpskim gradovima uz mađarsku granicu groblja puna crvenoarmejaca koji nisu hteli da počivaju u tuđoj zemlji.
Sigurno će gospodine ambasadore među Srbima da se nađu i oni koji će me zarad privilegovanog života uz vas i slične optužiti da sam naseo na mit. Ali oni nisu čitali sećanja Vokija Kostića ili Milutina Milankovića koji je pisao kako su borci Crvene armije ušli u zgradu i pobili nekoliko Nemaca. Ispričali su se potom sa stanarima o tome koga su sve izgubili u ratu i svi su se isplakali, a onda su crvenoarmejci otišli svojim poslom. Ljudi k’o ljudi, ali vi to ambasadore ne razumete.
Niti su vaši poltroni spremni da saslušaju živo svedočenje glumca Vlaste Velisavljevića. Oni će radije da ponavljaju vaše manipulacije, ima i kod nas svakakvog đubreta.
A sovjetski frontovi? To su, gospodine ambasadore, bile grupe armija. U početku rata nazivali su ih Stepskim, Lenjingradskim, Voronježkim, Južnim, Kavkaskim… Po velikim gradovima i oblastima gde su se frontovi nalazili.
Kada su Nemci odbijeni od Moskve i Staljingrada te grupe armija preimenovane su u četiri ukrajinska i po tri beloruska i baltička fronta, po oblastima koje je tek trebalo da oslobode.
Ali u pravu ste, gospodine ambasadore, u Crvenoj armiji bilo je i mnogo Ukrajinaca, kao i Gruzina, Jermena, Kazaha, Tatara i koja god majka da ih je rodila.
Ali ne naturajte nam tajkunsku huntu iz Kijeva koja bombarduje svoje gradove i koristi ukrajinske neonaciste za ubijanje svog naroda. Naciste koji se čak ne kriju i na rukavima nose ambleme SS divizije Das Rajh, a na šlemovima "SS". Porošenko je mobilisao i navijače FK Zakarpatje koji na tribinama ističu ustaški simbol "U" sa natpisom "Za dom spremni". Ili vam se baš to sviđa, budući da je Amerika pomogla da 50 godina kasnije završe sa Srbima u Hrvatskoj.
Porošenko ovde nema šta da traži. I ne pričajte nam kako Putin ne treba da dođe jer je Rusija navodno napala nekog, jer da je tako, vi prvi ovde ne bi imali šta da tražite.
Razumem ambasadore šta vama smeta. Dolazak Putina u Srbiju izaziva demonstraciju narodnog raspoloženja, tako različitog od zvaničnog stremljenja režima. Ali vi, i Vučić koji vas hvali da ste dobar čovek, protiv toga ne možete ništa.
