Udruženje Tesla sosajeti Švajcarska iz Sent Galena, čiji je osnivač naš zemljak Petar Stojanović Kajzer, poklonilo je predsedniku Ruske Federacije “Plavog Teslu”, tačnije ekskluzivnu kopiju “Plavog portreta”, jedine slike za koju je naš naučnik pozirao. Kopiju čuvene slike u maju su u Sent Galenu preuzeli Sergej Garmonin, ruski ambasador u Bernu i Aleksej Gregorijev, savetnik ambasade, a u Moskvu je upućena diplomatskom poštom. Zbog korone i otežanog saobraćaja sve je trajalo malo duže od očekivanog, ali ovih dana savetnik ruske ambasade Aleksej Gregorijev je ipak iz Berna došao u Sent Galen i udruženju u znak zahvalnosti predao Putinovu sliku s potpisom, a doneo je i propratno pismo koje je napisao ambasador Garmonin.
– Mi iz udruženja smo došli do zaključka da je šteta da najveća slovenska država Rusija na čelu s Putinom nema portret najvećeg slovenskog sina Tesle, pa smo odlučili da “Plavi portret” ove godine poklonimo Vladimiru Vladimiroviču. Ponosni smo na činjenicu da nam je ruski predsednik lično zahvalio – rekao je za “Vesti” Petar Stojanović Kajzer.
“Rusija i Srbija i naša dva naroda kroz istoriju su više puta na delu dokazali prijateljstvo i bratska osećanja u bilateralnim odnosima”, naglasio je ambasador Sergej Garmonin u pismu, koje je zajedno s Putinovom fotografijom u Sent Galen doneo savetnik Gregorijev.
“Vesti” su o “Plavom portretu” svojevremeno pisale, ali ipak da podsetimo. “Plavi portret” (ulje na platnu) nastao je 1916, a naslikala ga je čuvena američka slikarka Vilma Ljvov Parlagi (1863 -1923), ruska kneginja mađarskog porekla. Portret je slikarka do svoje smrti 1923. zadržala u ličnoj kolekciji, a 1924. prešao je u vlasništvo američkog Nemca Ludviga Nisana, trgovca zlatom i dijamantima. Nisan je iste godine umro i tada se “Plavom portretu” izgubio svaki trag, da bi 85 godina kasnije bio pronađen na tavanu Nordze muzeja u severnonemačkom gradiću Huzumu. Portret je pronađen, ali se nije znalo o kome se radi, pa je u muzejskom katalogu pod brojem 1169 bio zaveden kao “Gospodinov portret”. Identifikacija je godinama trajala, a na kraju je završena 2007. Identifikaciju su obavili Draginja Maskareli, istoričarka umetnosti iz Muzeja “Nikola Tesla” u Beogradu, istoričar umetnost i Kornelijus Štekner iz Huzuma i Astrid Pik, tadašnja direktorka muzeja Nordze u Huzumu. Velike zasluge za identifikaciju pripadaju i Petru Stojanoviću i dr Svenu Hinrihu Simersu, istoričaru umetnosti iz Muzeja Nordze u Huzumu.
U znak zahvalnosti za pomoć u identifikaciji udruženje iz Sent Galena dobilo je ekskluzivno pravo da svake godine posle prve izložbe održane 2009. može da napravi jednu kopiju. Svaka kopija posebno se priprema s licencnim brojem na poleđini i ima izuzetnu vrednost. Udruženje je odlučilo da kopiju poklanja ličnostima koje su zaslužne za lobiranje Teslinog lika i dela ili su nekim delom zadužili Srbiju i srpski narod. “Plavi portret” pre Vladimira Putina dobio je samo poznati austrijski pisac, nobelovac Peter Handke.
Na prvoj izložbi na kojoj je javnosti pokazan “Plavi portret” marta 2009. od srpskih medija bile su prisutne jedino “Vesti”.
Specijalna svetlost
Interesantno je kako je nastao portret i kako je dobio ime. Tesli se nije dopao ambijent u ateljeu slavne slikarke pa je samo za tu priliku izmislio specijalnu staklenu cev kroz koju je prelamajući svetlosne zrake dobio plavu boju, pa otuda i naziv “Plavi portret”. U Americi su ga krunisali kao ikonu tehnike i umetnosti, a u medijima često nazivali sunce umetnosti. Te 1916. godine slikarka Parlagi bila je na vrhuncu slave, a u centar pažnje svetske javnosti dospeo je i Nikola Tesla, jer se uveliko pričalo da će se uskoro pojaviti njegov izum koji će rešiti Prvi svetski rat, koji je bio u punom jeku.
U udruženju ponosni
– Udruženje smo 2004. osnovali radi lobiranja Nikole Tesle i drugih srpskih naučnika koji su pre svega radili na polju elektrotehnike. Tokom ovih godina skupili smo mnogo istorijskog materijala, najviše o Tesli, Milevi Marić Ajnštajn i Pupinu. Imali smo kontakte i saradnju s mnogim svetskim ličnostima, a mi u udruženju smo ponosni što je za žitelje Sent Galena bio poseban doživljaj, kada se u jednoj njihovoj stambenoj četvrti pojavio automobil ruske ambasade sa diplomatskim oznakama – kaže Petar Stojanović Kajzer, državljanin Švajcarske, čiji je otac poreklom iz Paraćina, a majka iz Austrije.
