Tanjug/AP

Ruska vojna taktika u Siriji i u Ukrajini pokazuje upečatljive paralele, kaže Hana Note iz Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP). Poređenje može biti korisno i za ocenu onoga šta predstoji u Ukrajini, prenosi Dojče vele.

Čečenija, Sirija, Ukrajina: od početka rata u Ukrajini, stručnjaci povlače paralele između prethodnih ruskih ratova i ovog sadašnjeg. Hana Note, stručnjakinja Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP), vidi pet velikih sličnosti između ruskog vojnog angažmana u Siriji i ovog sada u Ukrajini.

Prva sličnost je u sekvencijskom načinu organizovanja vojnih operacija. To znači da Rusija nastupa u odvojenim fazama.

Druga sličnost je “taktika opkoljavanja, opsade i bombardovanja gradova, a zatim, uspostavljanje tzv. ‘humanitarnih koridora’. Pri tom treba biti vrlo oprezan kada se taj termin koristi”, kaže Note.

Treću paralelu predstavljaju strani ratnici. To je složeno pitanje jer Rusija najpre optužuje drugu stranu da angažuje strane legionare, ali onda to čini i sama.

Paralele četiri i pet tiču ​​se dezinformacija. S jedne se strane radi se o tvrdnji da protivnik koristi ljude kao štit. Rusija je ranije često optuživala teroriste da koriste ljude kao štit, a sada to isto radi s bataljonom Azov u Marijupolju. A onda su tu tvrdnje da protivnik koristi hemijsko oružje.

Uprkos svim paralelama, važno je videti i razlike između ruskih operacija u Siriji i Ukrajini, kako po ciljevima, tako i po veličini, naglašava vojna stučnjakinja iz Beča.

Sekvencijski organizovan rat

Objašnjavajući u razgovoru za DW šta podrazumeva pod sekvencijskim načinom ratovanja Hana Note podseća da su u Siriji Asadov režim i ruska vojska, koja je intervenisala u septembru 2015. više puta pauzirali s napadima u nekim delovima zemlje kako bi preduzeli akciju na drugim mestima.

Početkom 2017. stvorili su takozvane “zone deeskalacije” u zapadnoj Siriji, dopuštajući Asadovom režimu da udruži resurse kako bi zauzeo teritoriju na istoku zemlje, ali i da se reorganizuje te da popuni potrošene resurse. Asadov režim, podržan od Rusije, 2018. se vratio i ponovno preuzeo ove “zone deeskalacije”, s izuzetkom Idliba, koji do danas nije pod kontrolom sirijske vlade, kaže Note.

U Ukrajini je Rusija objavila da je prva faza tzv. “specijalne vojne operacije” završena, i da je fokus sada na “oslobađanju” Donbasa. I zaista, ruske trupe su se povukle sa područja Kijeva i severne Ukrajine.

Ali to ne znači da će se sirijski scenario u potpunosti ponoviti, naglašava Note. Ovo podsećanje na Siriju je važno jer ne bi bilo pametno prepustiti se preuranjenom optimizmu – da su borbe u drugim delovima zemlje definitivno okončane – samo zato što su Rusi rekli da će se sada usredotočiti na Donbas.

Opasni “humanitarni koridori”

I kada se radi o pokušajima uspostavljanja humanitarnih koridora iz opkoljenih gradova, posebno Marijupolja, primer Sirije pokazuje da na takve koridore treba gledati s krajnjim oprezom, podseća Note:

– Opsada Alepa 2016. trajala je više od šest meseci. I tu su Rusi najavili koridore, ali im mnogi civili nisu verovali. Drugi problem je to što ruska vojska sve one ljude koji zbog straha ne koriste koridore vidi kao legitimne mete. Tako je bilo u predgrađima Damaska ​​2018. Narativ je bio: ljudi su mogli da napuste grad. Oni koji su ostali smatrani su teroristima.

Hemijsko oružje i “crvena linija”

Kada je reč o strahu da bi ruska vojska mogla da upotrebi hemijsko oružje Note naglašava da je, gledano iz pozicije međunarodne zajednice, zabrana upotrebe hemijskog oružja značajno oslabljena onim što se dogodilo u Siriji.

Takvi su se napadi Asadove vojske nastavili čak i nakon što je Sirija rekla da je uništila sve arsenale hemijskog oružja – sve uz zaštitu Rusije pred međunarodnim telima poput recimo OPCW, Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Kada se radi o Ukrajini, neki stručnjaci smatraju da je tamo već sada na delu rat iscrpljivanjem. Njegov cilj demoralizovanje civilnog stanovništva. U tom kontekstu nije isključena upotreba hemijskog oružja, tim više što troškovi za takvu akciju ne bi bili naročito visoki.

No čak i ako Rusija na kraju ne bude upotrebila hemijsko oružje, već i stalne tvrdnje da Ukrajina priprema hemijsku ofanzivu koriste ruskoj vladi. Prvo, zato što se tako podržava narativ da Ukrajina predstavlja pretnju tim oružjem za masovno uništenje.

Drugo, sama mogućnost da Rusija ipak upotrebi hemijsko oružje stvara strah i terorizuje Ukrajinu. To je dakle, za Rusiju prilično jednostavna taktika koja donosi rezultate, a malo košta, kaže u razgovoru za DW Hana Note, stručnjakinja Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP).

4 COMMENTS

  1. Како добро описују руску тактику, једино што своју некако избегавају да опишу и анализирају !

  2. Besni su na velemajstora, sto im ne odaje svoje poteze. Pri tom su njegovi planovi poznati. “Regionalna” je dugo trpela potcenjivanje, sad hoce da vidi sta moze.

  3. Zapad nista ne moze da uradi prvi put je posmatrac sa strane i to tesko naravno prihvataju. Mogu samo da gledaju i gledaju i tako to . Sedfi i samo gledaj .,..

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here