Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da se Rusija zalaže za ravnopravnu saradnju na Arktiku, ali da neće dozvoliti zadiranje u njen suverenitet.
– Nećemo dozvoliti zadiranje u suverenitet naše zemlje, pouzdano ćemo štititi naše nacionalne interese…Rusija je najveća arktička sila. Zalagali smo se i nastavljamo da se zalažemo za ravnopravnu saradnju u regionu, uključujući naučna istraživanja, zaštitu biodiverziteta, klimatska pitanja, reagovanje u vanrednim situacijama i, naravno, ekonomski i industrijski razvoj Arktika – rekao je Putin na plenarnoj sednici foruma Arktik: teritorija dijaloga.
On je istakao da je Rusija spremna da radi na Arktiku sa svim državama koje odgovorno pristupaju razvoju planete i “sa svima onima koji, kao i mi, dele odgovornost za stabilnu, održivu budućnost planete, koji su sposobni da donose uravnotežene odluke u decenijama koje dolaze – prenose RIA Novosti.
– Što su naše pozicije čvršće, što su postignuti rezultati značajniji, to ćemo imati više mogućnosti da pokrenemo globalne međunarodne projekte na Arktiku uz učešće prijateljskih država, nama prijateljskih država, a možda i zapadnih država, ako, naravno, pokažu interesovanje za zajednički rad – rekao je Putin i ocenio da će “vreme za ovakve projekte svakako doći”.
Ruski lider je najavio i da će se povećati broj ruskog vojnog osoblja u arktičkoj zoni i da je “severni vektor razvoja suvereni, istorijski izbor Rusije”.
Govoreći o ideji američkog predsednika Donalda Trampa o pripajanju Grenlanda, Putin je ocenio da su to “ozbiljni planovi”.
– Govorimo o ozbiljnim planovima američke strane u vezi sa Grenlandom. Ovi planovi imaju davne, kao što sam upravo pokazao, istorijske korene. I očigledno je da će SAD nastaviti da sistematski unapređuju svoje geostrateške, vojno-političke i ekonomske interese na Arktiku… Ovo samo na prvi pogled može nekoga iznenaditi, a duboko je pogrešno verovati da je to neka vrsta ekstravagantne priče nove američke administracije – rekao je on.
Putin je ocenio da raste značaj Arktika za Rusiju i svet, što dovodi do zaoštravanja geopolitičke borbe za pozicije u ovom regionu.
– Očigledno je da uloga i značaj Arktika raste i za Rusiju i za ceo svet. Ali, nažalost, geološka konkurencija i borba za pozicije u ovom regionu se takođe zaoštravaju – rekao je on.
Putin je upozorio i da će Rusija odgovoriti na učešće Švedske i Finske u aktivnostima NATO-a.
– Naravno, zabrinuti smo samo zbog činjenice da zemlje NATO-a u celini sve više određuju krajnji sever kao poprište mogućih sukoba, uvežbavajući upotrebu trupa u ovim uslovima, uključujući i snage svojih novih regruta, Finske i Švedske, sa kojima, inače, donedavno uopšte nije bilo nikakvih problema. Iz nekog razloga stvaraju ih sopstvenim rukama. Zbog čega? Potpuno je nejasno. Ali, ipak, polazićemo od onoga što jeste, reagovaćemo na sve ovo – upozorio je ruski predsednik.
Istakao je i da Rusija nikada nikome nije pretila na Arktiku, ali da pomno prati situaciju i razvija adekvatnu liniju odgovora.
– Rusija nikada nikome nije pretila na Arktiku , ali mi pažljivo pratimo razvoj situacije, gradimo adekvatnu liniju odgovora, povećavamo borbene sposobnosti oružanih snaga i modernizujemo objekte vojne infrastrukture – rekao je Putin na plenarnoj sednici foruma „Arktik: teritorija dijaloga“.
Putin je tokom radne posete Murmansku dodao i da je Rusija otvorena za međunarodnu saradnju u izgradnji trgovačke flote na Arktiku.
– Moramo priznati da su domaći kapaciteti brodogradnje trenutno nedovoljni za ove namene. U tom pogledu moramo delovati u svim pravcima: nabaviti i naručiti gotova plovila, uspostaviti saradnju sa svetskim proizvođačima i, uopšte, izgraditi ceo sistem ruske brodogradnje na osnovu zadataka sa kojima se suočavamo – rekao je on.
Rusija će, dodao je Putin, nastaviti velika geološka istraživanja u regionu, razvoj vađenja minerala na Arktiku, uključujući i eksploataciju retkih zemnih metala, uz “odžavanje ravnoteže između korišćenja prirodnih resursa i očuvanja prirode”.
Prema njegovim rečima, prethodnih godina mnoge zapadne zemlje su zauzele “kurs ka konfrontaciji” i prekinule ekonomske, naučne, obrazovne i kulturne kontakte sa Rusijom i ograničile dijalog o očuvanju arktičkih ekosistema.
Odluku o prekidu interakcije u okviru Arktičkog saveta donele su zapadne države, Rusija nije odbila da komunicira u ovom formatu, rekao je Putin.
– Arktički savet je stvoren za saradnju u sferi zaštite životne sredine, za sprečavanje vanrednih situacija izvan Arktičkog kruga i zajedničko reagovanje na njih. Ali i ovaj mehanizam je danas degradiran, a Rusija nije odbila da komunicira u ovom formatu. To je bio izbor naših zapadnih partnera, zapadnih država – rekao je on i dodao da će Rusija sarađivati sa “onima koji to žele”.
Arktički savet, osnovan 1996. godine, je međuvladin forum na visokom nivou koji promoviše saradnju u regionu, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Savet uključuje Dansku, Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Finsku i Švedsku.
U martu 2022. godine, zapadne države članice saveta najavile su da će obustaviti učešće u svim aktivnostima udruženja u znak protesta protiv sukoba u Ukrajini.
Međunarodni arktički forum održava se u Murmansku 26. i 27. marta pod motom “Živi na severu!” Posvećen je 500. godišnjici otkrića Severnog morskog puta.
Forum organizuje Fondacija Roskongres, uz podršku Vlade Rusije, navodi ruska agencija.
