Postojale su dve srpske oblasti. Nova Serbija je ustanovljena 1752. godine na teritoriji današnje Kirivogradske oblasti sa centrom u Novomirgorodu, a u nju se se naselili Srbi sa teritorije današnje Vojvodine gde su osnovali mnoga sela koja su nazvali po ugledu na mesta iz kojih su došli. Tako smo tamo imali Sombor, Vršac, Suboticu, Mošorin, Vukovar, Pančevo, Zemun, Kovin, Varaždin, Bečej, Kanjižu, Sentu, Suboticu, Slankamen, i tako dalje. Zapovednik Nove Serbije bio je Janko Horvat.
Slavenoserbija se nalazila na teritorijama današnjih Luganskih i Donjeckih oblasti, na desnoj obali reke Donjeck između ušća reka Bahmut i Luganj. Osnovana je 29. maja 1753. godine, bila je pod upravom Senata, a imala je istu svrhu kao Nova Serbija: da se nasele nenastanjene oblasti i zaštite od neprijatelja. Gde je već bilo Ukrajinaca, Rusi su ih proterali. Centar je bio u gradu Bahmutu. Srbi iz ove oblasti služili su u Bahmutskoj husarskoj regimenti, a zapovednici su im bili pukovnici Rajko Preradović i Jovan Šević.
Nova Serbija i Slavenoserbija postojale su tek nešto više od jedne decenije, a ugašene su 1764. godine ukazom carice Katarine Velike kada Srbi više nisu bili potrebni zbog teritorijalnih proširenja Rusije.
Već tada su Srbi mahom bili nestali, jer su utopljeni u pravoslavno more postali Rusi i Ukrajinci (verovatno bi se slično desilo sa celim srpskim narodom kad bi postao ruska gubernija). Možda su sada na suprotnim stranama, i pucaju jedni na druge.
