Britanski “Tajms” objavio je članak u kojem tvrdi da Vladimir Putin gura svoju rođaku Anu Civilevu na sve više položaje moći u ministarstvu odbrane računajući da porodična odanost nadjačava svaku drugu, pa tako naušrtb toga dugogodišnji saveznici ruskog predsednika ostaju u pozadini, sve više marginalizovani.
Kada su ruski ministar energetike i njegova supruga ovog meseca posetili centar za vojnu obuku u Čečeniji, kako ističe “Tajms”, čečenski zvaničnici posvetili su više pažnje upravo Ani Civijevoj, jednoj od deset zamenika ruskog ministra odbrane, uprkos tome što je po činu daleko niže od svog supruga.
Promocija rođake predsednika Putina, koja je postavljena na mesto državnog sekretara za vojsku prošlog vikenda, podstakla je spekulacije da ruski čelnik, koji već 24 godine vlada zemljom, možda priprema svoju porodicu za vodeće uloge u vlasti, dok bi neki od njegovih najodanijih i decenijama najvernijih saveznika, poput kolege iz KGB-a Nikolaja Patruševa, mogli da ostanu po strani.
Pritom, Civileva nije jedini primer da su rođaci najviših zvaničnika imenovani na više uloge i vladi, ali je jedan od najistaknutijih, kaže Ekaterina Šulman sa “Carnegie Russia Eurasia Center” u Berlinu.
Talas imenovanja najbližih rođaka u kremaljskim hodnicima moći započeo je pre nekoliko godina, kada su sinovi Putinovih večnih saveznika unapređeni na visoke položaje, preuzimajući funkcije poput zamenika premijera ili čelnika glavnog ruskog revizorskog tela.
U međuvremenu, stara garda tiho je degradirana, uključujući i samog 73-godišnjeg Patruševa, bivšeg šefa FSB i predsednika ruskog Saveta bezbednosti, koji je smenjen u maju da bi bio imenovan za predsednikovog savetnika za brodogradnju, što se zapravo smatra počasnim odlaskom u penziju.
Odmicanje od sovjetske doktrine
Poput samog Putina, i drugi najviši ruski zvaničnici nerado otkrivaju svoje odnose sa novoimenovanim osobama što, čini se, ima korene u načinu razmišljanja sovjetskog establišmenta.
– U sovjetskom sistemu, ako ste bili šef, niste mogli da postavite svog sina za šefa za života, a kamoli na položaj blizu vas ili viši od vas – to je bio neprikladan čin – kaže Šulman. Doduše, sovjetska politička elita se, objašnjava, sama reprodukovala, ali morala se javno primetiti određena boljševička skromnost. “Ono što sada vidimo, prilično je drsko u poređenju s onim što smo videli pre”.
Postavljanje sinova i kćeri najviših zvaničnika na ključne položaje u vladi moglo bi da ukazuje na nadolazeću generacijsku tranziciju, piše “Tajms”. No, to takođe može biti posledica percipiranih rizika trgovine u Rusiji, jer su vlasnici kompanija pod sve većim pritiskom tužilaca i sudova, što znači da bi se “javna kancelarija mogla smatrati jedinim sigurnim mestom za decu”, smatra Šulman.
Poznato je da Putin strogo drži do privatnosti kada je njegova porodica u pitanju jer je, primera radi, odbio da potvrdi identitet svoje dve odrasle kćeri kada ga je novinar “pritisnuo” tom temom 2019. godine.
Imenovanje rođaka na položaje moći uz odbijanje da javno priznaju svoje odnose mogla bi biti i namerna taktika da se izbegne ranjivost.
– To Putinu omogućava distancu – Putin ne voli da bude u poziciji u kojoj nema izbora – kaže Sem Grin, profesor ruske politike na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Kada su u pitanju ljudi koji bi mogli polagati pravo na njegovu lojalnost, mislim da on to ne želi da prizna, jer ta stvar može postati poluga koju neko može da koristi. Ipak, to nije sprečilo dve Putinove kćeri da dobiju istaknutu ulogu na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ranije ove godine, kada su obe, Marija Voroncova i Katerina Tihonova, u retkom javnom nastupu govorile o tehnološkim pitanjima.
Neka druga nedavna preslaganja na vrhu ukazala su na Putinovo sve veće oslanjanje i na ljude koji su blisko povezani s njim ili njegovim glavnim saveznicima. Ovog meseca je Putinov bivši telohranitelj, Aleksej Djumin, dobio zadatak da vodi operaciju proterivanja ukrajinskih snaga iz ruskog regiona Kursk. Djumin, koji je navodno jednom spasao Putina u napadu medveda kod planinarskog doma, učestvovao je ovog meseca na sastanku na kojem se raspravljalo o krizi u Kursku.
Ne traži naslednika, nego zaštitnika
Iako to nije službeno potvrđeno, o njegovoj novoj ulozi naširoko su izveštavali prokremaljski Telegram kanali i jedan parlamentarni zastupnik iz Tule, regiona u kojoj je Djumin bio guverner osam godina, dok ga Putin nije u maju pozvao nazad u Moskvu.
– Putinovi potezi poslednjih godina, koji su išli u smeru da promeni ruski ustav kako bi ukinuo ograničenja svog mandata, umanjili su očekivanja od naslednika. A napredovanje u hijerarhiji onih koji celu svoju karijeru duguju upravo Putinu, pokazuje da on prosto pojačava sopstvenu odbranu i bezbednost – smatra Mihail Zigar, ruski novinar koji živi u Berlinu, ali ima široku mrežu kontakata u Kremlju.
– Putin ne planira prerano da odstupi niti traži naslednika – upravo je to razlog zašto je vratio svog odanog telohranitelja u tim – naveo je on u svom blogu ove nedelje. “Djuminova uloga je zaštititi ga od bilo kakvih scenarija koji uključuju tranziciju moći, kao što ga je nekad zaštitio od medveda”, dodao je.
Identitet 52-godišnje Civileve prvi je put bio pod lupom kada je njen suprug Sergej Civilev imenovan za guvernera regiona Kemerovo, inače bogatog ugljem, 2018. godine. Lokalni mediji naširoko su izvestili da je njegova supruga, koja tada nije imala službeni položaj, često imala ulogu savetnice na sastancima vlade.
Trebalo je da prođe nekoliko godina pre nego što je ruski istraživački medij “Projekt” otkrio da je Civileva ćerka Putinove pokojne sestričine. Tinejdžerka koja jako liči na Civilevu uočena je na crno-beloj porodičnoj fotografiji, koja prikazuje Putina, njegovu tadašnju suprugu i njegove roditelje na selu kasnih osamdesetih. Na pitanje novinara u kakvom je srodstvu sa Putinom, Civileva je pak, jednostavno odgovorila da je Putin “naš predsednik”.
Ni ona ni ruski čelnik nisu komentarisali svoje porodične veze. Njen uspon iz senke kao psihijatra u provincijskoj bolnici 90-ih bio je najizraženiji u prošloj deceniji, kada je postala vlasnica većinskog dela u unosnom poslu sa ugljem vrednom stotine miliona dolara.
Prošle godine, predsedničkim dekretom postavljena je na čelo novog državnog fonda za pomoć ruskim vojnicima koji se bore u Ukrajini, što joj je dalo poziciju koju je iskoristila za pokretanje promotivne kampanje, prikazujući svoj rad kao rad za “branioce otadžbine”, kako ih nazivaju u Rusiji.
Specijalan zadatak
U junu se Civileva pridružila timu Andreja Belousova, relativno nepoznatog tehnokrate iz Kremlja – koji je nedavno zamenio Sergeja Šojgua na čelu ministarstva odbrane – inače odanog Putinovog saveznika već decenijama. Belousov, potpuni autsajder kada je vojska u pitanju, suočava se s teškim zadatkom političke kontrole nad njom i nedopuštanja vojnim komandantima da vode krug oko njega, kako objašnjava Grin.
– Njemu su potrebni podređeni koji su mu politički lojalni. Imenovanje Ane Civeleve moglo bi uključivati neke od tih kalkulacija – navodi Grin.
Blumberg je ove nedelje citirao nekoliko neimenovanih ruskih zvaničnika koji su rekli da je Civileva imala kvalitetniji i direktniji pristup predsedniku od mnogih svojih nadređenih. Iako ima formalno manje značajnu ulogu od ministarskog portfolija, Civileva će nadgledati socijalna pitanja vojnog osoblja, uključujući stotine hiljada vojnika koji će se vratiti iz Ukrajine, što će verovatno prerasti u ogroman problem u posleratnoj Rusiji.
– To će biti veliki posao kada se rat završi i neko će to morati da plati i organizuje. Možda je ideja ta da Civileva neće krasti kao drugi i da ministarstvo neće biti zaglavljeno u neobuzdanoj korupciji kao što je bilo pod Šojguom, što je prilično naivno – naprotiv, biće sigurna u svoj imunitet, šta god radila – zaključuje Ekaterina Šulman za “Tajms”.
