U trenutku kada je ukrajinska kriza sve dublje klizila u ponor građanskog rata, s gotovo neizbežnom vojnom intervencijom Rusije na istoku zemlje, ruski predsednik Vladimir Putin je iznenadio sve ponudivši Zapadu – mirovni sporazum.
Rusija je pristala da povuče svoju vojsku s ukrajinske granice, Putin je zatražio od proruskih aktivista na istoku da odlože odluku o referendumu koji bi vodio u cepanje zemlje, a pristao je i da se održe predsednički izbori 25. maja, ali pod uslovom da prethodno, novim ustavom, istok zemlje dobije veću samostalnost.
– Problem u ovakvim konfliktima je u tome da kad "crni labudovi" polete, niko više ne kontroliše situaciju, kaže Sergej Karaganov, spoljnopolitički savetnik u Kremlju i dekan Međunarodne ekonomske škole i spoljnih poslova u Moskvi.
Pod izrazom "crni labudovi" podrazumeva se niz nepredvidivih događaja, s nesagledivim posledicama.
Ipak, nekoliko stvari je verovatno opredelilo Putina da se odluči na ovaj korak. Jasno je da on želi da oblikuje budućnost Ukrajine, ali bi vojna intervencija u tu svrhu za Rusiju bila skupa, krvava i nepredvidiva. Čak i nominalno uspešna invazija bi Ruse suočila sa dugim gerilskim ratom. Takođe, ni podela Ukrajine ili prisajedinjenje istočnih oblasti ne ide Rusiji u prilog, jer bi onda Moskva morala da ulaže desetine milijardi dolara u propalu infrastrukturu delova Ukrajine, dok bi zapad Ukrajine gotovo izvesno odmah ušao u NATO.
Takođe, tu su i sankcije SAD i EU koje su već iz Rusije isterale oko 60 milijardi dolara od početka krize, a procenjuje se da će račun za ovu godinu biti celih 100 milijardi.
S druge strane, EU ne želi da je Vašington vodi za ruku. Amerikanci nemaju šta da izgube u sukobu s Rusijom, ali Evropa ima. Procenjuje se da bi samo Nemačku, eskalacija sankcija koštala oko 400.000 radnih mesta u poslovima vezanim za Rusiju. Takođe, u Briselu se šapuće i kako su Ukrajini vrata članstva nominalno otvorena, ali realno tako zaostala zemlja od 46 miliona stanovnika nikada zapravo neće biti EU, jer Evropa nema ni politički ni ekonomski kapacitet da je primi.
|
Krim je bio dosta Posredovanje Švajcarske kao predsedavajuće OEBS bilo je ključno za dogovor Putina i EU. Prvi sporazum u Ženevi je propao, a sada sledi Ženeva 2. Ono što je zanimljivo jeste da se ni u Ženevi 1 ni u nastavku nijednom rečju ne pominje aneksija Krima. Iako to glasno ne govori, Zapad to smatra gotovom stvari. Putin je uspeo u naumu da prisajedini Krim uz minimalnu cenu. Triput u metu Rusija je imala tri cilja u ukrajinskoj krizi i kako stvari sada stoje, ostvariće sva tri. Prvi je onemogućiti Ukrajinu da uđeu EU, i još gore – u NATO, zatim federalizacija države kako bi istok dobio autonomiju. Pritom, Rusija je preuzela i Krim, pa više ne mora s Kijevom da pregovara o zakupu strateški važne baze u Sevastopolju gde je sedište ruske Crnomorske flote.
|
