Koliko je srpsko vojno vazduhoplovstvo na kolenima svedoči da se donacija od obična tri akumulatora za startovanje lovaca MiG-29 predstavlja kao poseban uspeh države. Premijer Vučić je, da podsetimo, izjavio da će sva tri aviona MiG-29 kao i MiG-21 biti "kompletno na raspolaganju" nakon što su za njih stigli akumulatori iz Rusije.
|
Snovi o eskadrili
Stari rotori |
– Mi smo raspisali tender, ali je predsednik Putin lično insistirao da nam se to donira – rekao je Vučić.
Pitanje vojne avijacije nije samo pitanje bezbednosti neba zemlje, već i važno komercijalno pitanje. Zemlja koja nema lovačku avijaciju, ne kontroliše efektivno vazdušni prostor i mora taj posao uz nadoknadu da poveri nekoj od susednih država. Iako raspolaže sa četiri aviona MiG-29, koji su preostali nakon bombardovanja 1999. Srbija je retko kada koristila više od tri aviona. U sastavu RV Srbija ima lovce-bombardere tipa orao i supergaleb, ali na papiru, jer orlovi ne lete već više od pola godine. Posle pada aviona orao u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni.
Sveže donirani akumulatori za MiG-29 ne čine situaciju ništa boljom jer tri aviona ne zadovoljavaju ni funkcionisanje dežurnog lovačkog para sistema odbrane. Kad je reč o MiG-21, u resursu je ostao samo jedan, tako da ni taj tip samostalno ne može više činiti dežurni par.
Srpski ministar vojni Bratislav Gašić još proletos je pregovarao sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom o robnom kreditu Srbiji od 1,4 milijarde evra za nabavku novih aviona i PVO sistema, ali je u avgustu iz Moskve stigao hladan tuš. Naime, Rusija je procenila da je Srbija prezadužena i da neće moći da plati isporuku savremenih varijanti MiG-29M ili MiG-35. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da kupovina MiG aviona ne bi bila najsrećnije rešenje.
– U ovom trenutku srpski budžet jedva može da finansira nabavke goriva potrebnog za održavanje obuke pilota na tehnici koju imamo. Da ne pričamo o tome koliki je godišnji trošak za eksploataciju jednog višenamenskog borbenog aviona – navodi Radić.
Održavanje i eksploatacija jedne eskadrile na godišnjem nivou gutala bi najmanje trećinu čitavog budžeta srpske vojske, odnosno oko 250 miliona dolara.
