Duma (ruski parlament) je pozvala na uspostavljanje međunarodne komisije koja bi trebalo da istraži činjenice o masovnim grobnicama civila u Donjeckoj oblasti, na istoku Ukrajine. Moskva će zatražiti da istragu sprovedu međunarodne organizacije – Savet Evrope, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i Oebs. Ruski istražni komitet obećao je takođe da će proveriti informacije o masovnim grobnicama.
-Rusija mora i potegnuće pitanje u međunarodnim organizacijama o tome da su u Kijevu sada na vlasti ljudi koji snose direktnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – rekao je Aleksej Puškov, šef komiteta ruske Dume za međunarodne poslove.
– Sada ćemo videti reakciju međunarodne zajednice. Oni ponovo pokušavaju da prećute – rekao je lider LDPR Vladimir Žirinovski.
Moskva je juče najavila da priprema slanje i četvrtog konvoja humanitarne pomoći na jugoistok Ukrajine.
Donjecki ustanici bili su juče spremni da razmene 60 zarobljenika sa ukrajinskom vojskom i čekali su njenu potvrdu. "Spremni smo da obavimo razmenu "svi za sve" (60 za 60), ali kijevska strana ćuti", rekli su u Odboru za pitanja zarobljenika i izbeglica DNR. Oslobađanje zarobljenika je jedna od ključnih tačaka sporazuma, potpisanog u Minsku 5. septembra na trilateralnom sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu, Oebsa i Rusije.
Bivši premijer Norveške Jens Stoltenberg, koji će od 1.oktobra zauzeti mesto generalnog sekretara NATO-a, izjavio je da će prioritet u njegovom budućem radu biti situacija u Ukrajini, a da povratak na ranije odnose Rusije i NATO neće biti moguć. Kako je kazao, takva opcija se u ovom trenutku i ne razmatra. Političar je izjavio da će njegov glavni zadatak na novoj funkciji biti traženje izlaska iz nastale situacije u Ukrajini.
Stoltenberg je naglasio da je Ukrajina partner NATO-a, i da se ona, pored toga, graniči sa državama – članicama Alijanse. Govoreći o odnosima sa predsednikom Rusije, Stoltenberg je rekao da su odnosi sa Vladimirom Putinom bili "radni i korisni".
Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je pismo ukrajinskom kolegi Petru Porošenku u kojem ga upozorava da će Moskva Ukrajini ograničiti pristup ključnim ruskim tržištima ukoliko Kijev sprovede i jedan deo trgovinskog sporazuma sa EU. On opominje da bi čak i promena nacionalnog zakonodavstva, kako bi se pripremio trgovinski sporazum između EU i Ukrajine (sporazum o pridruživanju), smesta izazvao odgovor Moskve. Ruski premijer Dmitrij Medvedev prošle nedelje je potpisao ukaz o uvođenju taksi za ukrajinsku robu koji će stupiti na snagu ako Ukrajina pre predviđenog roka (1. januara 2016.) počne da primenjuje ekonomske odredbe sporazuma o integraciji sa EU.
Nema specijalnog statusa
Ukrajina se nada da će dobiti status specijalnog američkog partnera van NATO-a u novembru, saopštio je predstavnik ukrajinskog MIP-a Jevgenij Perebijnis. Ranije je ukrajinski predsednik Petro Porošenko, posle razgovora sa američkim predsednikom Barakom Obamom, izjavio da se SAD nisu složile sa davanjem ovakvog statusa Ukrajini.
