Crvenim trgom su kao i na svaki Dan pobede tutnjali tenkovi i marširali ešaloni, ali ovaj put sve je bilo drugačije. Prvi put od 7. novembra 1941. godine, kad su Nemci bili pred Moskvom, parada je održana u ratnim uslovima, a simboli pobede, crvene zvezde i zastave, samo su istakli istorijsku paralelu.
Svet je iščekivao šta će reći Vladimir Putin kao što je pre 81 godinu čekao govor Josifa Visarionoviča Staljina. Zapadni mediji danima su nagađali da li će ruski predsednik na paradi pokazati znake slabosti i narediti opštu mobilizaciju. Ništa se od toga nije dogodilo. U trenucima dok se ukrajinska odbrana na severnom Donbasu doslovno raspada, Putin je dopustio sebi i osmeh kaa je počasni vod uz zvuke marša “Sveti rat” izneo na Crveni trg najveću svetinju, znamenje pobede, odnosno zastavu kakvu su narednici Kantarije i Jegorov razvili nad Rajhstagom.
Putinov govor bio je nepokolebljiv. Vojnicima i celoj naciji je poručio da je “specijalna operacija u Ukrajini bila pravovremena i neophodna akcija”, optuživši Zapad da je planirao invaziju Luganjska i Donjecka i prodor na ruske istorijske zemlje, uključujući Krim. On je podsetio da Zapad nije hteo dogovor o garancijama bezbednosti za Rusiju.
Stalna opasnost
– Videli smo kako se širi vojna infrastruktura, kako stižu stotine stranih savetnika i redovne isporuke najsavremenijeg naoruzanja iz zemalja NATO-a (u Ukrajinu). Opasnost je rasla svakog dana. Rusija je pružila otpor i to je bila iznuđena, blagovremena i jedina ispravna odluka suverene, jake i samostalne zemlje – rekao je Putin.
On je podsetio da su u Kijevu najavljivali nabavku nuklearnog naoružanja, i da je NATO preuzimao vojnu kontrolu nad teritorijama nadomak Rusije.
– Sve je ukazivalo na neizbežnost sukoba s neonacistima, pomognutih Amerikom i njenim manjim saveznicima. Verskom i međunarodnom mržnjom pokušali su da slome Rusiju i oslabe je iznutra. Nisu uspeli – rekao je ruski predsednik.
On je istakao da se vojnici različitih nacionalnosti bore zajedno kao braća i da je to nepobediva snaga Rusije i njene multietničke nacije.
Ura!
– Vojnici i starešine, drugovi generali i admirali, čestitam vam Dan pobede. Odbrana otadžbine, uvek kad se rešavala njena sudbina, bila je sveta. S istim osećajem rodoljublja podizali su se vaši preci i jurišali na Napoleona, borili se s neprijateljem pod Moskvom i Lenjingradom, Kijevom i Minskom, Staljingradom i Kurskom. Tako se i sada vi borite za naše ljude na Donbasu, za bezbednost naše otadžbine. Slava našim oružanim snagama! Za Rusiju, za pobedu! – uzviknuo je Vladimir Putin.
Hiljade glasova odgovorilo mu je gromkim “Ura”! Ešaloni su prodefilovali predvođeni tenkom T-34 kojim su njihovi preci pobedili u Drugom svetskom ratu.
Defilovali i borci s ratišta
Na paradi su učestvovale i jedinice koje su na kratko povučene s ratišta u Ukrajini.
– Ovde stoje rame uz rame vojnici iz mnogih regiona naše ogromne otadžbine. Među njima su i jedinice koje su neposredno stigle s ratišta. Pogibija svakog vojnika nenadoknadiva je tragedija. Naša država i društvo zbrinuće njihove porodice. Posebnu pomoć ukazaćemo deci naših poginulih i ranjenih drugova. Ukaz o tome sam već potpisao – rekao je Putin i posebno se zahvalio medicinskom osoblju koje se bori za svaki život, često pod paljbom i ne žaleći sebe.
Ponosan na praunuka
Počasno mesto na tribini pripalo je malobrojnim stogodišnjim veteranima Crvene armije koji su komentarisali da banderovce (ukrajinske naciste) treba tući dok ne otpadne perje s njih. Ibrašim paša Sadikov, 98-godišnji veteran iz Dagestana, nije želeo na paradu već je poslao pismo ministru odbrane Sergeju Šojguu.
– Tražio sam da me pošalje u Ukrajinu da se borim uz mog praunuka s nacistima. Vojni odsek me je odbio – nezadovoljan je Sadikov.
Pod svojom zastavom
Parade su održane u svim većim gradovima. Prva je bila u Vladivostoku, na krajnjem istoku ove ogromne zemlje i to devet sati pre parade u Moskvi, takođe u 10 ujutro. U oblastima Ukrajine pod ruskom kontrolom nije bilo parada, ali su svuda održane akcije Besmrtni puk, u kojoj ljudi nose fotografije svojih predaka, boraca. U Hersonu, Novoj Kahovki, Berđansku, Izjumu, Marijupolju, Kupjansku, svuda su reke ljudi iznele ruske i sovjetske zastave i pošli do spomenika posvećenim Drugom svetskom ratu da polože vence, što je kijevski režim zabranio pre tri godine.
Srbi glavna meta Zapada
Ruski patrijarh Kiril uoči parade služio je u glavnom hramu Oružanih snaga Rusije. On je u besedi istakao da su zapadne zemlje izazvale Prvi svetski rat kako bi uništile Srbiju.
– Srbi su postali glavna meta zapadnih sila. I poznata provokacija u Sarajevu, sve je imalo za cilj da Srbija, po duhu bliska Rusiji, ali okružena zapadnim zemljama, prestane da postoji. Nisu želeli da prihvate ovaj hrabri, pravoslavni, ruskoljubivi narod. I zato su izazvali Prvi svetski rat – rekao je patrijarh Kiril.
Plotuni slobode
Po naređenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pripadnici Garde izvršili su počasnu paljbu sa Kalemegdanu, povodom obeležavanja 9. maja, Dana pobede nad fašizmom. Ispaljeno je 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
Avioni Vojske Srbije, u čast Dana pobede, nadletali su 17 gradova, povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Održana je i akcija Besmrtni puk.
Državne i druge delegacije položile su vence, a ministar odbrane Nebojša Stefanović poručio je da je u svetskoj istoriji ostalo zabeleženo da se maleni srpski narod odlučno suprotstavio Adolfu Hitleru i njegovim silama zla.
– Svoj izbor platili smo skupo, životima naših predaka. U Drugom svetskom ratu bili smo jedan od najstradalnijih naroda na svetu, ali ni na tren nismo ustuknuli u borbi za ljudskost, slobodu i mir – rekao je Stefanović i istakao da danas gradimo zemlju koja je posvećena očuvanju mira i bolje budućnosti.
Slom nacističke Nemačke
Devetog maja 1945. godine, kapitulacijom nacističke Nemačke okončan je Drugi svetski rat u Evropi i od tada se ovaj datum obeležava kao Dan pobede.
Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke u Berlinu je potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a ispred zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa i njihovih saveznika još nekoliko dana pružali otpor. U Jugoslaviji je to potrajalo do 15. maja.
Ipak, datum koji predstavlja službeni završetak Drugog svetskog rata jeste 2. septembar 1945. godine, kad je na američkom bojnom brodu “Misuri” u Tokijskom zalivu Japan potpisao kapitulaciju posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, našla se 61 država s oko 110 miliona vojnika. Procene govore o 50 do 80 miliona poginulih, a od toga je civila bilo između 38 i 55 miliona. Državna komisija bivše Jugoslavije svojevremeno je objavila da je u ratu poginulo 1.706.000 osoba, među njima više od 300.000 boraca.
