Predsednik Narodne republike Kine Si Đinping završio je trodnevnu posetu Rusiju i predsedniku Vladimiru Putinu.
U zajedničkoj izjavi Moskve i Pekinga navedeno je da obe zemlje apeluju na prekid svih koraka koji doprinose eskalaciji napetosti i odugovlačenju borbenih dejstava u Ukrajini. Takođe, lideri dve zemlje nameravaju da se uzajamno podržavaju po pitanju zaštite interesa svake od njih, a pre svega, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, bezbednosti, ali izražavaju i veliku zabrinutost zbog jačanja veza NATO-a sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona po vojnim pitanjima.
Saradnja na globalnom planu
Sagovornici “Vesti”, iskusne diplomate, ali i vojni stratezi, nedvosmisleni su da je reč o istorijskom susretu posle koga svet više neće biti isti.
– Osnovna poruka dvojice predsednika je da Kina i Rusija, kao ove globalne sile nastavljaju da učvršćuju svoje strateško partnerstvo, ali i da će i u budućnosti nastaviti da koordiniraju aktivnosti na globalnom planu. Suštinski, to je bio jasan odgovor težnju Zapada da sačuva svoju dominaciju i unipolarne globalne odnose. Učvršćivanjem strateškog partnerstva Rusije i Kine znači i nezadrživo oblikovanje novih globalnih odnosa u kojima više neće biti moguće da bilo koja zemlja gradi svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih država – ocenjuje Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova i ambasador Jugoslavije pri UN.
Jovanović ističe da je susret kineskog i ruskog predsednika ohrabrenje za većinu zemalja sveta koje teže suverenosti i ravnopravnosti, ali istovremeno i podsticaj za jačanjem novih institucija u okviru novog međunarodnog projekta.
– Tu pre svega mislim na jačanje Briksa, Evro-azijske ekonomske unije, Šangajske organizacije za saradnju, ali i kineske globalne inicijative “Pojasa i put” – ističe Jovanović koji ističe da je predsednik Si uputio više nego jasnu poruku da je “Kina uvek bila na pravoj strani istorije”.
– To nije samo njegov odgovor kritičarima sa Zapada zbog čega se Kina ne distancira od Rusije, već i otvoreno pitanje svim zemljama da li su na pravoj strani istorije u situaciji kada tri četvrtine zemalja sveta traži ravnopravnost u međunarodnim odnosima, ali i učvršćivanje uloge i pozicije UN. Kina i Rusija kao globalne sile, kao stalne članice SB UN i kao dve svetske civilizacije poslale su jasnu poruku da su kroz celu svoju istoriju uvodile svet ka ravnopravnom uređivanju odnosa i ka miru i stabilnosti – zaključuje Jovanović.
Vojni eksperti nemaju dilemu da su dvojica predsednika razgovarala i o mogućnosti novog svetskog rata.
Opasnost od rata
General Radovan Radinović smatra da globalni svetski rat nije realan, ali i da je neozbiljno smatrati da bi Rusija mogla da bude poražena bez upotrebe nuklearnog oružja.
– Uvek je moguće da neka budala izazove nuklearni rat, ali objektivno, takva mogućnost je minimalna zao što bi takav sukob automatski značio i smak sveta. Otuda je veoma opasan način na koji se Zapad konfrontira i Rusiji i Kini. Ukoliko neko veruje da se Rusija može pobediti bez upotrebe nuklearnog oružja, onda je on budala, ali upotreba tog naoružanja bi proizvela i nestanak planete – ističe general Radinović.
Mi pokrećemo promene!
Kineski predsednik Si Đinping napustio je Kremlj posle svečane večere i razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Predsednik Rusije izašao je da isprati kineskog kolegu do automobila. Lideri su se rukovali i kratko razgovarali.
– Sada se dešavaju promene koje se nisu desile 100 godina. Kada smo zajedno, mi pokrećemo te promene – rekao je Si.
Sagovornici “Vesti” smatraju da je ovo jedna od ključnih poruka sastanka dvojice predsednika.
– To je najača poruka sa sastanka kojom se mnogo toga opisuje, ali i precizira da će Kina i Rusija u budućnosti biti mnogo aktivnije u rešavanju problema između Saudijske Arabije i Irana, pozicioniranja Indije u sklopu nove “evro-azijske mape”, ali i dalja marginalizacija Evrope – ocenjuje general Radinović.
Potpisano više dokumenata
Kineski lider stigao je u državnu posetu Rusiji 20. marta, i to je njegovo prvo putovanje u inostranstvo otkako je treći put izabran za šefa države.
U okviru državne posete Si Đinpinga Rusiji potpisan je niz međuvladinih, međuresornih i korporativnih dokumenata za razvoj rusko-kineske saradnje u različitim oblastima.
U zajedničkoj izjavi stoji da Rusija i Kina nameravaju da se uzajamno podržavaju po pitanju zaštite interesa svake od njih, a pre svega, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, bezbednosti, da su se države dogovorile da redovno sprovode zajedničke patrole na moru i u vazduhu, kao i zajedničke obuke i da izražavaju veliku zabrinutost zbog jačanja veza NATO sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona po vojnim pitanjima.
Savez Moskve i Pekinga pretnja za Vašington
Formiranje rusko-kineskog saveza stvara zapadnim zemljama pravi problem koji je ozbiljniji od sukoba u Ukrajini, izjavio je bivši pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.
– I Kina i Rusija kažu da je to savez bez granica i ja mislim da to ozbiljno misle. To je pravi problem za Zapad, bez obzira na to šta će se desiti u Ukrajini. Mislim da se formira osovina Rusija – Kina kojoj se priključuju Iran i Severna Koreja. Pogledajte mapu, pogledajte geografiju. Moramo to shvatiti ozbiljno – rekao je Bolton. Kako je dodao, Zapad bi trebalo da počne da revidira sadašnji koncept obuzdavanja jer Kina postaje pretnja kako u nuklearnoj sferi, tako i u konvencionalnoj. Bolton smatra da Kina generalno predstavlja egzistencijalnu pretnju za Zapad, te da to zahteva ozbiljan pristup pitanjima osiguravanja bezbednosti. Po njegovom mišljenju, NATO bi trebalo da uloži više napora kako bi se suprotstavio Rusiji. Bolton takođe tvrdi da je Kina podržavala Rusiju od samog početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, ne pokušavajući da ostane neutralna. On smatra da Peking ima mnogo načina da pruži Moskvi i vojnu pomoć, a da ne isporučuje oružje direktno Rusiji. Bolton tvrdi da bi Kina mogla da prodaje naoružanje Belorusiji ili Severnoj Koreji koje bi na kraju moglo da završi u Rusiji. Takođe je spomenuo da postoji mogućnost da Kina isporučuje Rusiji komponente za pravljenje oružja i da joj pruža finansijsku pomoć.
