Ruski predsednik Vladimir Putin je želeo da se Rusija pridruži NATO-u, ali nije želeo da njegova zemlja mora da prođe kroz uobičajeni proces podnošenja zahteva i stane u red „sa mnogim zemljama koje nisu bitne“, rekao je bivši generalni sekretar severnoatlantske alijanse.
Džordž Robertson, britanski laburista i bivši sekretar za odbranu koji je vodio NATO između 1999. i 2003. godine, rekao je da je Putin na njihovom prvom sastanku jasno stavio do znanja da želi da Rusija bude deo zapadne Evrope, piše Gardijan.
– Želeli su da budu deo tog sigurnog, stabilnog prosperitetnog zapada čiji Rusija nije bila deo – rekao je on.
On se prisetio ranog sastanka sa Putinom, koji je postao ruski predsednik 2000.
– Putin je rekao: “Kada ćete nas pozvati da se pridružimo NATO-u?”, a ja sam rekao: “Pa, mi ne pozivamo ljude da pridružite se NATO-u, oni se prijavljuju sami za ulazak u NATO”, a on je rekao: „Pa, mi nećemo da stojimo u redu sa mnogim zemljama koje nisu bitne.“
Izveštaj se podudara sa onim što je Putin rekao u intervjuu za Bi-Bi-Si neposredno pre nego što je prvi put inaugurisan za predsednika Rusije pre više od 21 godine.
Putin je rekao da neće isključiti ulazak u NATO „ako i kada se stavovi Rusije uzmu u obzir kao stavovi ravnopravnog partnera“.
Rekao je da mu je teško da zamisli NATO kao neprijatelja.
– Rusija je deo evropske kulture. I ne mogu da zamislim sopstvenu zemlju u izolaciji od Evrope i onoga što često nazivamo civilizovanim svetom – rekao je tada Putin.
Komentari Robertsona na podkastu “One Decision” naglašavaju kako je Putinov pogled na svet evoluirao tokom njegove 21 godine neprekidne vladavine Rusijom.
Nakon uličnih protesta narandžaste revolucije u Ukrajini 2004. godine, Putin je postao sve sumnjičaviji prema Zapadu, kojeg je krivio za finansiranje prodemokratskih nevladinih organizacija.
Dodatno je bio ljut zbog nastavljanja širenja NATO-a na centralnu i istočnu Evropu: Rumunija, Bugarska, Slovačka, Slovenija, Letonija, Estonija i Litvanija su odlučile da se pridruže alijansi 2004. godine; Hrvatska i Albanija su to učinile 2009. Gruziji i Ukrajini je obećano članstvo 2008, ali su ostale van alijanse.
Robertson je takođe podsetio kako je postao prvi i jedini generalni sekretar NATO-a koji se pozvao na NATO-ovu klauzulu o kolektivnoj odbrani, poznatu kao član 5, nakon napada 11. septembra.
Pozivanje na član pet bilo je „kockanje“ iako je utvrđeno da će članice NATO-a posegnuti za njim u slučaju terorističkog napada, rekao je on, napominjući da je „osmišljen za slučaj napada Sovjetskog Saveza preko jaza Fulda u Nemačkoj“ .
Neki saveznici u NATO-u su bili zabrinuti zbog pozivanja na klauzulu o kolektivnoj odbrani kako bi podržali SAD, plašeći se da bi to administraciji Džordža Buša dalo dozvolu za invaziju na Irak.
Robertson se prisetio da ga je jedan ministar pitao: “Da li to znači da im dajemo blanko ček da napadnu Irak?“
– Rekli smo: „Ne, nije“ – rekao je on.
