Rusiji bi odgovarala decentralizovana Ukrajina, u kojoj bi interese istoka zastupale pristalice federalizacije. Moskva će podržavati "narodne republike" moralno, politički, moguće i ekonomski, a, u slučaju da to bude potrebno, povlačeći i neke aktivne poteze, vojnih manevara kraj granice.
Ali, politički i vojni analitičari u Moskvi procenjuju da Vladimir Putin neće dopustiti situaciju u kojoj će Rusija biti talac sopstvene retorike i pritiska proruskih radikala na istoku Ukrajine. Odnosno, ulazak ruskih snaga na istok Ukrajine moguć je samo u ekstremnoj situaciji velikog krvoprolića, gaženja ljudskih prava ili pokušaja NATO da zavlada tim prostorom.
U Kremlju shvataju koliko bi velike posledice po Rusiju, i to, pre svega, ekonomske, imale pripajanje ili priznanje nezaisnosti teritorija na istoku Ukrajine.
Rusija bi tada bila obavezna da finansira sve te oblasti, a izložila bi se i dodatnim sankcijama Zapada.
Moskva želi takvo uređenje Ukrajine u kome će sadašnje pristalice federalizacije biti ozbiljni politički faktori i Rusija će pomoći formiranje takve Ukrajine. Zato je Putin spreman da "zažmuri" na činjenicu da će predednički izbori u Ukrajini biti sprovedeni pod senkom građanskog rata.
Jasno je da će u slučaju stabilizacije Ukrajine prozapadni političari i stranke dominirati u njoj, delimično i zbog toga što je odlazak Krima smanjio rusko i prorusko biračko telo u Ukrajini. Ali, sasvim je moguće formiranje uticajne partije ili organizacije proruske manjine, koja će moći da drži "kontrolni paket deonica" u Ukrajini – navodi "Ruski vjesnik".
