Hrvatska se, bez da je to ičim zaslužila, proglasila pobednikom. Naime, tu pobedu niti je posebno želela, a još manje joj je doprinela.
– Pravna bitka je završena i Slovenija hrvatskim štedišama mora vratiti njihove uloge u Ljubljanskoj banci. Nema više nikakve pravne mogućnosti da im ne isplati novac od stare devizne štednje – tvrdi Štefica Stažnik, zastupnica Republike Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Ona savetuje štedišama da se, posle presude u Strazburu samo naoružaju strpljenjem i čekaju svoj novac. Nema potrebe da angažuju advokate i podižu tužbe, već samo da pripreme štedne knjižice ili ugovore o štednji jer će im uskoro trebati.
|
Putevi balkanske nepravde (1): Hrvatska pravda živi u Strazburu |
– Presuda se odnosi na sve štediše Ljubljanske banke i njezinih podružnica izvan Slovenije. Sada je na potezu Slovenija koja u godinu dana mora napraviti akcijski plan kako će svim štedišama vratiti novac. Nadgleda je Odbor ministara Saveta Evrope u kojem sedi 47 ministara spoljnih poslova država Saveta Evrope. Možda će sve odjednom platiti, a možda u ratama, na određen broj godina – ističe Stažnikova napominjući da prema toj presudi Slovenija ne sme odbaciti ni zahteve štediša koji su u ratu ili drugim okolnostima ostali bez ugovora o štednji ili štednih knjižica.
Na mogućnost da Slovenija nekim manevrima ipak pokuša da izigra štediše Ljubljanske banke, Stažnikova kaže da će u tom slučaju sud u Strazburu uzeti u razmatranje druge tužbe i to njih 1.850 koje je protiv Slovenije podnelo više od 8.000 ljudi zbog tog problema pa će donositi presudu po presudu. U tom slučaju Slovenija bi morala platiti i naknade za povrede Konvencije i troškove sudskih postupaka, što bi joj bila skuplja varijanta.
U agoniji četvrt vekaAgonija štediša Ljubljanske banke traje već 23 godine, a deo koji se tiče Hrvatske nesrazmerno je opet povezan sa Srbima. Sve je počelo početkom devedesetih, ratom i raspadom bivše države, kada je Hrvatska svojim građanima ponudila preuzimanje njihove štednje i u tadašnjoj Ljubljanskoj banci i stavila je u režim javnog duga. Gotovo milijardu nekadašnjih nemačkih maraka štediše su tada prenele na Hrvatsku. Zagreb i Ljubljana spore se oko toga iznosa. Sto trideset hiljada štediša, koji nisu hteli ali ni mogli preneti svoju štednju na Hrvatsku bili su prepušteni sami sebi, pa su mnogi od njih tužili Ljubljansku banku. Srbi sa područja bivše Krajine, i brojni gastarbajteri među njima, tako su se našli između čekića i nakovnja. Slovenija im je uzela teško stečenu ušteđevinu a Hrvatska ih je pustila niz vodu. |
