Put isceljenja duše i tela

Želja svakog hrišćanina je da bar jedanput u svome ovozemaljskome životu poseti Svetu zemlju – otadžbinu Isusa Hrista, pokloni se nad njegovim grobom, ali i prođe stazama Spasitelja. Ove godine, zbog pandemije virusa korona, sva ta hodočašća su otkazana. Zahvaljujući ljubaznosti Hadži Marka Vujičića, teologa i putopisca, čitaoci „Vesti“ su dobili ekskluzivnu priliku da pogledaju delić atmosfere sa dosadašnjih hadžiluka objedinjenih u tematsku izložbu fotografija „Sveta zemlja – putevima Svetog Save“ koja je ovog juna svečano trebalo da bude otvorena u Beogradu.

– Reč je o 40 fotografija nastalih tokom mojih poseta Svetoj zemlji 2007. i 2018. Želja mi je bila da ovom izložbom podsetim da je srpski narod tradiciju odlaska u Svetu zemlju gajio još od velikog župana Stefana Nemanje. Za ovog vladara se zna da je bogato darivao Hram Hristovog vaskrsenja i Groba Gospodnjeg. Takođe, i za Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog znamo da je dvaput posetio Svetu zemlju, prvi put 1229, a drugi 1234/35. godine – priča Vujičić čija prethodna izložba portreta patrijarha Pavla i dalje izaziva pozitivne reakcije.

Vujičić kaže da se na hodočašća u Svetu zemlju po pravilu odlazi tri puta godišnje i to uoči Lazareve subote kada se ostaje do trećeg dana Vaskrsa, na jesen, za Krstovdan i za praznik Rođenja Hristovog – Božić.

– Postoji ustaljeni redosled u SPC po kojem se vernik koji želi da otputuje i boravi u Svetoj zemlji obraća svom nadležnom parohijskom svešteniku za blagoslov i preporuku. Treba da se drži molitvenog pravila koje dobija od duhovnika grupe. Vernici moraju biti svesni da to nije turističko putovanje, već treba da budu adekvatno odeveni za posete svetim mestima – priča Vujičić i to potkrepljuje pravilima da je ženama zabranjen ulazak u manastir Prepodobnog Save Osvećenog zabranjen, kao i da se tokom ručka u manastirskoj trpezariji ne jedu jabuke.

Napominje da je najlepše Svetu zemlju posetiti uoči Vaskrsa.

– Svakako je najlepši događaj boravak tokom Velike ili Strasne sedmice, kada se u pratnji duhovnika obilaze sveta mesta i čitaju Biblijska začala o pojedinim događajima iz Hristovog života – Judino izdajstvo, pranje nogu apostolima, ustavljenje svete tajne pričešća i pričešće apostola, Judin celiv u Getsimanskom vrtu, gde se maslina raspukla i danas svedoči na taj sraman događaj, izvođenje Hrista pred prvosveštenike Kajafu i Anu, pred rimskog namesnika Pontija Pilata, put patnje i bola na Golgotu i šibanje i pljuvanje, nošenje krsta, stradanje na krstu, skidanje sa krsta, pogreb, silazak u Ad, silazak blagodatnog ognja, Hristovo vaskrsenje… Svako ko od hodočasnika prođe ovaj Spasiteljev krstonosni put, doživi osećaj da je bio u vremenu Hristovog stradanja i puta od Golgote do Vaskrsenja, posebno kada na Veliki petak nosi svoj krst, putem kojim je Spasitelj prošao – opisuje Vujičić i dodaje da je poseban doživljaj kada na Veliku subotu patrijarh jerusalimski i cele Palestine Blagodatnim ognjem na Hristovom grobu pali 33 sveće voštanice:

– U prvih 15 minuta taj plamen kada se prinese licu ne peče i ne pali kosu ili bradu, a to svedočim i na svojim fotografijama…

Sveti Sava otkupio „Gornjicu“

Marko Vujičić kaže i da je Sveti Sava bio poznat po bogatom darivanju crkava i manastira u Svetoj zemlji: od crkve Hristovog groba u Jerusalimu do Lavre prepodnobnog Teodosija Velikog.

– Za srpski narod značajan je podatak da je u Jerusalimu Sveti Sava otkupio „Gornjicu“, odnosno Gornju sobu gde je Isus Hristos na Veliki četvrtak pričestio svoje apostole, u njoj se, nakon što je vaskrsao, javio svojim učenicima, ali i što se silazak Svetog Duha na apostole odigrao upravo u Gornjoj sobi – priča Vujičić i dodaje da je Sveti Sava sve svetinje koje je otkupio, kao metoh darovao manastiru Svetog Save Osvećenog.

– Danas je u potpunosti jedino sačuvan manastir Svetih arhanđela u Jerusalimu – kaže ovaj teolog.

Ispunjeni amanet

– Prilikom svoje prve posete Svetoj zemlji, Sveti Sava posetio je i manastir Prepodobnog Save Osvećenog – Jerusalimskog, gde se sa strahom Božijim i velikom pobožnošću poklonio grobu Prepodobnog Save Osvećenog, jer je po njemu na svome monašenju dobio monaško ime Sava. Po ulasku Svetog Save u hram ispao je štap-paterica iz njegovog trona, ali se bratstvo manastira nije obaziralo na to. Vratili su ga na tron, ali je štap-paterica ponovo pao na zemlju, tako da su se ispunile reči Prepodobnog Save Osvećenog koje je ostavio u amanet bratiji. Sveti Sava je dobio štap-patericu prepodobnog Save Osvećenog i dve veoma značajne ikone Majke Božije Mlekopitateljice i Presvete Bogorodice Trojeručice, ove tri velike svetinje čuvaju se na Svetoj Gori – priča Hadži Marko Vujičić.

Gramate

Hadži Marko Vujičić objašnjava i da sve hodočasnike u pratnji duhovnika prima patrijarh jerusalimski Teofil III i daruje ih ikonom Majke Božije Jerusalimske, vaskršnjim jajem izrađenim u sedefu, dok se sveštenstvo nagrađuje naprsnim krstom izrađenim u sedefu.

– U Patrijaršiji jerusalimskoj uzimaju se Gramate sa potpisom patrijarha jerusalimskog. Svaki nosilac Gramate ima pravo da ispred svoga imena doda titulu hadži ispred svoga ličnog imena, a muški potomci imaju pravo da ispred svoga prezimena dodaju titulu Hadži navodi naš sagovornik.

Pešačenje do Golgote

– Pešačenjem po Starom gradu Jerusalimu i kada krenemo ulicom Via Dolorosa (Put suza) idemo do Crkve Hristovog vaskrsenja pod čijom se kupolom i svodovima nalaze nekoliko crkava i kapela i to je Golgota, što predstavlja stenu na kojoj je raspet Isus Hristos. Zatim dolazi Ploča pomazanja, gde su žene Mironosice pomazale Hristovo telo mirisnim uljima, potom dolazi Kuvuklija, gde se nalazi Hristov grob i preko puta ikonostas Crkve Hristovog vaskrsenja. Dalje se nalazi Kapela Vozdviženja Časnog krsta. Pored pravoslavne i rimokatoličke, i druge hrišćanske crkve imaju svoj bogoslužbeni prostor, tako da se često u hramu preklapaju bogosluženja – priča Hadži Marko Vujičić.

Srpski monasi

Danas u Svetoj zemlji nema nijednog srpskog manastira, ali zato ima monaha i monahinja. – Srpski monasi bili su od vremena Svetog Save u Svetoj zemlji u kanonskom i evharistijskim jedinstvom sa Jerusalimskom patrijaršijom, koja je od svih pomesnih crkava bila poštovana kao „Majka crkava“. Pored Stefana Dečanskog, kralja Milutina, cara Dušana, kneza Lazara i Brankovića, srpske monahe i zadužbine pomagali su i drugi pravoslavni carevi i kraljevi. Znamo pouzdano da je kroz 15. i 16. vek, Lavra Svetog Save Osvećenog bila pod upravom srpskih monaha i igumana, ali su često bili napadani od razbojnika. Najduže se zadržala srpska uprava u manastiru Svetih arhanđela u Jerusalimu do druge polovine 19. veka. Sada u Svetoj zemlji nemamo u svome vlasništvu svojih hramova. U manastiru Svetog Save Osvećenog je do pre par godina služio jedan monah iz Srbije koji je tu i sahranjen – navodi Vujičić.

Nemoguće obići sve znamenitosti

Hadži Marko Vujičić kaže da je nemoguće u samom jednom hodočašću obići sve znamenitosti u Svetoj zemlji. Otuda treba postaviti prioritete.

– Svaki hodočasnik mora da poseti Hristov grob, Blagoveštenski hram u Nazaretu, Pećinu-hram u Vitlejemu, Golgotu, mesto Vaznesenja na Maslinskoj gori, Sionska gora i grob Presvete Bogorodice u Getsimaniji, grob Lazara u Vitaniji, Tavorsku goru, Tiverijadsko jezero, Jakovljev bunar i reku Jordan. Vujičić kaže da je Blagoveštenski hram u Nazaretu veoma značajan jer je na tom mestu, na izvoru, arhangel Gavrilo javio radosnu vest Presvetoj Bogorodici da će roditi Spasitelja sveta.