Pustošenje prirodnog bogatstva (3): Sekirom u tuđi zabran

0

U Šumadiji je drvo najpopularnije za ogrev
 

No, ekonomska kriza je verovatno samo izgovor jer, kako kaže jedan od drvokradica koji je pristao da govori na ovu temu, krađe drva je oduvek bilo i uvek će biti jer je to, veli, u karakteru većine srpskih seljaka da sa sekirom zađe u tuđi zabran.

 

Pustošenje prirodnog bogatstva:

1. Kad ispari cela šuma

2.Tutnje kamioni u gluvo doba

– U tuđoj privatnoj šumu nikada nisam krao drva, niti ću jer ne želim da pravim štetu komšijama, ali sasvim drugačije mislim kada je u pitanju državna šuma. Jer, država šumu nije ni sadila, ni zalivala, ni negovala, a nemilosrdno seku šumu i prodaju drva. Kažu da šumu seku na naučnoj osnovi, da šume budu lepše i bujnije, a kada ja u državnoj šumi odsečem nekoliko metara drva na osnovu bede, onda je to veliki kriminal. E, pa znam i ja da sečem državnu šumu na naš, seljački način i pri tome sam uvek vodio računa da izgleda kao naučno proređivanje stabala i da iza mene ne ostane pustoš – ističe šumokradica koji je do sada nekoliko puta morao da se ispoveda pred sudijom za prekršaje.

Šumari iz Gornjeg Milanovca kažu da nisu problem seljaci, nego organizovane grupe kriminalaca.

 

Mesečna prijava

– Za deset meseci na teritoriji Moravičkog okruga prijavljeno je deset krivičnih dela zbog šumske krađe, što je jedna šumska krađa mesečno. Naravno, poželjno bi bilo da nema nijedne šumske krađe, ali se, isto tako, može reći da pojava nije drastična – naglasila je Biljana Nastić, portparol Policijske uprave MUP-a u Čačku. To naravno ne znači da su sve seče prijavljene.

– Pod našim nadzorom je oko 12.000 hektara državne šume i oko 25.000 hektara šuma u privatnom vlasništvu o kojima vodi brigu devet šumara. Najveći problem nisu sitne krađe, da je neko sebi za kuću odsekao metar-dva drva, već organizovane grupe šumokradica, koje iz godine u godinu postaju sve agresivnije, do te mere da smo nedavno imali slučaj da je šumar bio prisiljen da puca na šumokradicu. Takvih grupa ima u selima Boljkovci, Šarani, Brusnici, Crnući i još nekim selima i oni su se toliko osmelili da više i ne kradu drva u šumi, već tovare drva koja se nalaze složena na putu. Usred dana doteraju kamion i tovare kao da je njihovo. Naravno, sve slučajeve prijavljujemo policiji koja, dalje, takve slučajeve prosleđuje sudu kao krivična dela, ali šumokradice se na to i ne obaziru – kaže za "Vesti" Milan Uzelac, direktor Srbijašuma u Gornjem Milanovcu, navodeći da su šumokradice u ovom trenutku najviše usredsređene na krađu kvalitetnog ogrevnog drveta koje se nalazi na velikom broju klizišta koja su se pojavila nakon majskih poplava.

 

Sutra – Pustošenje prirodnog bogatstva (4): Zbogom stogodišnja stabla

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here