Pusta je želja premijera Kosova Aljbina Kurtija da pet članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine promene stav o tome. Kipar, Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija čvrsto drže svoja politička stanovišta, jer bi u suprotnom i same imale problem sa svojim teritorijalnim integritetom.
Kurti je ove nedelje u Briselu zatražio od pet država članica Evropske unije, koje nisu priznale Kosovo, da to učine, i rekao da bi to “povelo Kosovo ka evropskim integracijama”.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić za Sputnjik kaže da je razlog za takvu Kurtijevu izjavu to što nepriznavanje nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja EU nije povoljno za pregovaračke poteze Prištine, koji se zasnivaju na tome da Srbija bude uslovljena da potpiše sporazum o priznanju Kosova da bi pristupila Evropskoj uniji.
– On shvata da taj argument ide u prilog Srbiji i da su tih pet zemalja kost u grlu celoj konfekciji koja gura priznavanje Kosova kao nezavisnog. Sve te zemlje se zapravo drže međunarodnog prava i principa, ostaju dosledne tome, dok su ostale zemlje, koje su priznale nezavisnost Kosova, pod pritiskom sponzora nezavisnosti južne srpske pokrajine, zapravo svesne da rade suprotno Rezoluciji 1244 i da je ta samoproklamovana nezavisnost nelegalna po međunarodnom pravu, ali na to pristaju, jer su svesne koja politička moć “gura” tu priču – ističe Gajić.
Kako kaže, pet država koje nisu priznale Kosovo: Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija, ostale su principijelne pre svega zbog svojih unutrašnjih interesa, odnosno postojećih i potencijalnih problema vezanih za određene delove njihovih teritorija i nacionalne manjine. Važno im je da se presedan koji Kosovo predstavlja ne pretvori u pravilo koje bi moglo da ugrozi njihove teritorijalne integritete.
Kipar i Grčka
Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu predočava da Kipar ima snažne političke nesuglacice s Turskom, zbog toga što je to jedina zemlja koja je zvanično priznala Severni Kipar kao državu, odnosno kao tzv. Tursku republiku Severni Kipar.
– Na njegovoj teritoriji su turske vojne snage. Kipar ne priznaje secesiju zbog toga što to remeti njegovo unutrašnje uređenje – kaže Proroković.
On napominje da Grčka podržava Kipar i da ima dobre odnose sa Srbijom, i da zbog toga ne menja svoj stav o Kosovu. On podseća da je Grčka uticala na to da Kipar sa svojim nerešenim problemom uđe u EU.
– Grčka je “ozbiljna država”. Ona to sagledava i u geopolitičkom kontekstu. Za Grčku su dve ključne geopolitičke pretnje vezane za turske aspiracije i albanske ambicije. Za Grčku je stvaranje Velike Albanije jednaka pretnja kao i za Srbiju – ocenjuje Proroković.
Rumunija i Slovačka
Što se tiče Slovačke i Rumunije, Proroković navodi da tradicionalno dobri odnosi te dve zemlje sa Srbijom igraju važnu ulogu u nepromenljivosti njihovog stava o Kosovu, pogotovo kada je u pitanju Rumunija.
– Sa Rumunijom imamo duboke i jake istorijske veze i taj faktor je odigrao značajnu ulogu. I Slovačka i Rumunija su se sretale sa zahtevima za teritorijalnom autonomijom mađarskog stanovništva sredinom devedesetih godina. Za njih je vrlo opasno da prave presedan koji se može odraziti nepovoljno na njihovo unutrašnje uređenje – predočava Proroković.
Španija
Proroković podseća da Španija ima problem izraženog separatizma u Kataloniji, zbog čega zauzima stanovište da se secesija mimo međunarodnog prava ne može priznavati.
S njim je saglasan Gajić, koji dodaje:
– Španija ima problem sa katalonskim, ali i baskijskim separatizmom. Videli smo da EU pre tri godine nije dovoljno ubedljivo stala u odbranu španskog suvereniteta i da je sve to bilo “na mišiće”. Španija je, pre svega, zbog tih dezintegracionih procesa koji obuhvataju neke njene regije zauzima principijelan stav.
