– Respiratorna oboljenja su najčešća u dečjem uzrastu, mališane pogađaju infekcije disajnih puteva, u čemu prednjači akutni bronhiolitis. Pluća su organ koji je najviše izložen uticajima spoljne sredine, infekcijama, alergenima, promenama temperature, vlažnosti. Vrsta reakcije uslovljena je genetskim i spoljnim faktorima i njihovim kombinacijama – objašnjava uvaženi stručnjak.
Prof. dr Predrag Minić napominje da su najčešće hronične respiratorne bolesti u detinjstvu dečja astma i alergijski rinitis.
– Alergijska astma je najčešći oblik. Ako roditelji čuju škripanje i zviždanje u grudima, noćni kašalj, to je znak da odmah treba da potraže lekarsku pomoć. Prvi simptomi obično se ispoljavaju u prve tri godine života. Škripanje u grudima ne mora da bude simptom astme. Uzrok tome u prve dve godine života su najčešće virusne infekcije. Astma nije jedino oboljenje, reč je o skupu poremećaja koji se ispoljavaju promenljivim opstrukcijama disajnih organa. Disajni putevi kod male dece su vrlo uski, pa i najmanje zapušenje izaziva škripanje. Ako se ti simptomi ispoljavaju i docnije, to znači da je dete sklono alergijskim zapaljenjima, odnosni atopiji. Presudno je uspostaviti pravu dijagnozu, jer postoje oboljenja koja imitiraju astmu – obrazlaže sagovornik "Vesti".
Terapija, naravno, zavisi od težine astme. Srećom, najčešće je reč o lakoj astmi, dok pet do 10 odsto pada na teže oblike astme. Prepisuju se lekovi za širenje bronhija, protivzapaljenjski medikamenti, kortikosteroidi. Za pojavu astme često su odgovorni i roditelji!
– Roditelji ne bi treba da puše u kući, jer cigarete izazivaju disajne probleme. Pasivno pušenje ostavlja trajne posledice na zdravlje mališana. Majke koje puše u trudnoći takođe rizikuju da njihova deca od najranijeg detinjstva obole od raznih poremećaja. I te kako treba imati brižan odnos prema ishrani mališana, jer proteini iz kravljeg mleka često izazivaju alergijske reakcije, jaja, koštunjavo voće. Buđ, poleni, grinje nalaze se među čestim uzročnicima alergija – ističe poznati pulmolog.
Na odeljenju pulmologije Instituta za majku i dece obavljaju se i ispitivanja poremećaja dece u spavanju. Ovaj česti poremećaj izaziva pospanost, promene u ponašanju, agresivnost kod mališana… Lekari odeljenja pulmologije, pod vođstvom prof. dr Minića, svakodnevno dobijaju bitke protiv bolesti, uprkos tome što rade sa zastarelim bronhoskopima, aparatima za merenje funkcije pluća, opremom za praćenje poremećaja u spavanju…
Na pitanje šta smatra svojim najvećim profesionalnim podvigom, vrhunski stručnjak, koga krase ogromna energija i entuzijazam, skromno odgovara:
– Povratak iz Amerike, sa Harvarda, gde sam boravio dve godine.
Da se sagovornik "Vesti" nije vratio u Beograd, odnosno da nije umesto američkog sna izabrao srpsku javu prepunu neverovatnih iskušenja, nema sumnje da bi naša pulmologija danas sasvim drugačije izgledala. Osmesi dece kruna su tog podviga, za koji je u ovo vreme retko ko spreman i sposoban poput prof. dr Predraga Minića.
Nacionalni centar za cističnu fibrozuMnogi ne znaju da na Institutu za majku i dete postoji Nacionalni centar za cističnu fibrozu, bolest koja zahvata pluća, pankreas, jetru, digestivni i reproduktivni sistem. Reč je o retkoj bolesti belih ljudi koja se vezuje za jedan gen. Za sada ne postoji lek za ovu bolest. |
