Upotreba duvana može imati dalekosežne posledice i za ljude koji ga puše i za one koji ga pasivno udišu iz okoline. Može ometati funkcionisanje pluća, srca i grla, dovesti i do nastanka malignih oboljenja.
Pušenje može uticati i na reproduktivnu funkciju – i aktivno i pasivno. Ovo dovodi do bolesti jajnika, što utiče na plodnost, napredovanje trudnoće i, na kraju, porođaj, prema WebMD.
Hemikalije duvana ometaju funkciju žlezda koje proizvode hormone povezane sa reprodukcijom, kao što su štitasta žlezda, hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde. Ovo povećava nivoe hormona stresa kortizola i muškog hormona testosterona u ženskom telu; oba su povezana sa ženskom neplodnošću.
Štaviše, hormoni kao što su estrogen, progesteron, antimilerov hormon (AMH) i prolaktin su smanjeni u količini, što negativno utiče na plodnost.
Stanja jajnika i menstrualnog ciklusa
Hormonska neravnoteža može dovesti do stanja povezanih sa jajnicima, a samim tim i menstrualnim ciklusom. Na primer, nivoi testosterona koji su viši od normalnog u ženskom telu su povezani sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), koji karakteriše nepravilna ovulacija i menstruacija, što otežava prirodno začeće.
Nizak nivo estrogena i progesterona takođe dovodi do nepravilnog menstrualnog ciklusa. Pored toga, smanjenje antimilerovog hormona (AMH) ukazuje na to da je broj kvalitetnih jajnih ćelija dostupnih za začeće veoma ograničen, jer pušenje oštećuje genetski sastav gameta.
Menopauza
Menopauza je potpuni prekid menstrualnog ciklusa koji može da počne bilo između kasnih 40-ih a i 50-ih godina žene. Povezan je sa nedostupnošću jajnih ćelija za ovulaciju. Pušenje ubrzava brzinu kojom se jajne ćelije oštećuju u jajnicima, smanjujući njihov broj, izazivajući ranu menopauzu. Prirodna trudnoća nije moguća nakon menopauze.
Pušenje utiče na trudnoću
Pušenje može uticati na početnu fazu začeća bebe, kao i na napredovanje trudnoće.
Kod žena koje puše primetne su veće šanse za vanmateričnom trudnoćom, što je implantacija embriona na druga mesta osim materice, kao i spontani pobačaj i pobačaj.
Razvoj fetusa
Utvrđeno je da je ugljen-monoksid, koji nastaje pušenjem, štetan za centralni nervni sistem (CNS); takođe otežava razvoj bebe unutar materice, izazivajući njen zastoj u rastu, a povećava i učestalost prevremenog porođaja. Štaviše, pušenje tokom trudnoće može dovesti do oštećenja tkiva u plućima i mozgu.
Genetske anomalije i defekti pri rođenju
Pošto pušenje može poremetiti genetski kvalitet jajnih ćelija, oplođene jajne ćelije mogu dovesti do rađanja dece sa genetskim anomalijama kao što su Daunov sindrom, Tarnerov sindrom i Klinefelterov sindrom. Žene koje puše takođe češće rađaju decu sa rascepom usne i/ili nepca.
Komplikacije nakon porođaja
Utvrđeno je da deca majki koje puše prijavljuju nisku porođajnu težinu u vreme porođaja, čak i kada su rođena. Takođe je utvrđeno da je veća verovatnoća da će razviti invaliditet i druge komplikacije dok odrastaju, kao što su gojaznost, dijabetes, astma i kardiovaskularne bolesti.
Od ključne je važnosti da žene ograniče ili prestanu da koriste duvan, ako ne pre, onda definitivno u trudnoći, imajući na umu svoje zdravlje, kao i zdravlje dece koju mogu imati u budućnosti.
Za pomoć u procesu odvikavanja, nikotinske žvake ili flasteri, kao i lekovi na recept mogu se koristiti kao privremena zamena. Ovo poboljšava ženski reproduktivni faktor i pomaže u očuvanju neoštećenih jajnih ćelija za prirodnu trudnoću. U određenim slučajevima može biti teško postići prirodnu trudnoću.