Udruženje "Nikola Tesla" iz Sent Galena, koje u Evropi lobira srpsku nauku i posebno se bavi proučavanjem Nikole Tesle i Mileve Marić-Ajnštajn, s muzejom sarađuje više godina, a ove godine na svečanost ih je pozvao direktor Stevan Kapunac.
– Pupin se proslavio pronalascima na području telefonije i telegrafije, a u svetu se pročuo po revolucionarnom Pupinovom kalemu. I ne treba zaboraviti da je deo Banata koji je danas u Vojvodini baš zahvaljujući Pupinu ostao srpski. Bio je genijalan fizičar, ali i sposoban diplomata koji je umeo sa Amerikancima.
Posle završetka I svetskog rata, on je boravio dva meseca u Parizu, u vreme pregovora o miru. A velike sile su tu dogovorile da Srbija, iako na pobedničkoj strani, mora da napravi teritorijalne ustupke Rumuniji i Bugarskoj. Po ovom planu, teritorija današnjeg Banata pripala bi Rumuniji. Mihajlo Pupin tada je kontaktirao ličnog prijatelja – predsednika Amerike Vudroa Vilsona. Iskoristio je svoj uticaj i izneo podatke o rodnom Idvoru, u kome žive Srbi i koji bi po toj podeli pripao Rumuniji. Posle ovoga, predsednik Amerike je promenio stav i izjavio da Pupinovo rodno mesto ne može da ostane van njegove države – kaže Stojanović, čije je udruženje muzeju iz Idvora poklonilo tri filma o Tesli i Milevi Marić.
Iduće godine obeležava se 140 godina od rođenja Mileve Marić, a o zajedničkim akcijama oko organizacije obeležavanja ovog značajnog jubileja Stojanović je razmenio mišljenje sa Vidakom Vukovićem, direktorom muzeja Zrenjanin.
Naučnik, pisac i počasni konzulPupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru kod Zrenjanina, a umro je 8. marta 1935. godine u Njujorku. Proslavio se izumima na području telegrafije, telefonije, fizike i elektrotehnike. Bio je član Američke akademije nauka i Srpske kraljevske akademije. Predavao je na Univerzitetu Kolumbija, a počasni doktorat dobio je na 18 svetskih univerziteta. Bio je počasni srpski konzul u Njujorku, a za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučnika" 1924. dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu. Patentirao je 34 izuma i napisao veliki broj naučnih studija. Nosilac je više svetskih nagrada za doprinos nauci. |
