Ranije je uslov za punu penziju u inostranstvu bio da primalac ima 25 godina radnog veka provedenog u Australiji. Pod radnim vekom podrazumeva se doba od 16. godine do doba sticanja prava na starosnu penziju. Nije važno da li se sve vreme radilo ili ne. Svaka godina manje od pomenutih 25 godina, posle šest meseci boravka u inostranstvu, značila je da će penzija od tada biti umanjivana za 25. deo po svakoj godini koja nedostaje.
IzuzetakVažno je da se kaže da se obavezno vreme od 35 godina boravka u Australiji ne odnosi na one koji su se kao penzioneri u inostranstvu našli pre 1. jula ove godine – za njih i dalje važi period od 25 godina. Ali, ako odluče da se vrate i provedu ovde 26 i više nedelja – pravilo o 35 godina primenjuje se i na njih. |
Po novom, da bi vam Centrelink posle pola godine u drugu državu i dalje slao punu penziju, morate pre toga u Australiji provesti čitavih 35 godina radnog veka. Dakle, pošto je danas starosno doba za priznavanje prava na penziju 65,5 godina, ako ste ove godine stekli pravo na penziju, uslov za primanje punog iznosa u inostranstvu jeste da ste na Peti kontinent došli sa najmanje 30,5 godina života. Za svaku godinu koja vam nedostaje, od penzije će se oduzimati po 35. deo.
Šta to znači u novcu? Od 20. septembra, puna penzija za samca iznosi 776,70 dolara dvonedeljno (ovde nisu uračunati dodaci za život koji se u inostranstvu inače ne isplaćuju). Pretpostavimo da ste u Australiju došli kao izbeglica iz prošlog rata i da ste ovde proveli 20 godina – od datuma kada ste stigli do godina za starosnu penziju. Znači da bi vam, ako biste otišli nazad, do pune penzije nedostajalo 15 godina, dakle 15 puta po 35. deo pune penzije, što je u novcu manjak od 332,87 dolara. Na ruke bi vam znači stizalo 443,83 dolara.
Kada je reč o bračnom paru penzionera, osnovna penzija bez dodataka za svakoga od njih iznosi danas 585,50 dolara dvonedeljno. Pod pretpostavkom da oboje imaju po 20 godina boravka u Australiji, svaka penzija bila bi im umanjena za po 250,92 dolara. Znači da bi pojedinačno primali dvonedeljno po 334,58 dolara, odnosno oboje zajedno – 669,16 dolara.
Da li od toga može da se živi u Srbiji ili Bosni ili Crnoj Gori, ostaje svakome da izračuna. Posebno jer bi kao penzioneri tamo ostali bez australijskog zdravstvenog osiguranja i drugih povlastica koje inače seniori uživaju. (Ovde ima izuzetaka, od države do države, odnosno od imovine do imovine. Na primer, pravo na određen stepen zdravstvenog osiguranja za stranog penzionera u Srbiji postoji ako se u vlasništvu ima više od 10 akara zemljišta za obradu).
Istina, prilično nepovoljan položaj naših ljudi koji bi se vratili ipak verovatno nije zauvek. On bi mogao da bude bitno promenjen kada i ako Srbija, BiH, odnosno Crna Gora, potpišu sporazume o socijalnom osiguranju sa Australijom. Takve sporazume već su, kao što je poznato, potpisali Slovenija, Hrvatska i Makedonija.
Na osnovu tih bilateralnih ugovora između dve zemlje, za one koji se vraćaju postoji mogućnost da im godine provedene u otadžbini budu dodate na australijski životni "staž" koji im nedostaje, pa bi time mogli da ostvaruju punu australijsku penziju.
Ovde, međutim, ima još jedno pitanje – a odgovor se ne vidi pre nego što sporazumi sa Australijom ne ugledaju svetlo dana. Reč je o tome da li se raniji život u Hrvatskoj ili Bosni, recimo, nekome uračunava u australijsku penziju, ako je njen primalac odlučio da penzionerske dane provodi u – Srbiji, a ne tamo gde se rodio. I gde mu se ne ide, iz poznatih razloga.
| Primanja | Samci | Par (Pojedinačno) |
|---|---|---|
| Osnovna penzija | 776,70 $ | 585,50 $ |
| Dodatak | 63,50 $ | 47,90 $ |
| Dodatak za čistu energiju | 14,10 $ | 10,60 $ |
| Ukupno | 854,30 $ | 644,00 $ |
TREĆE DOBA: Izazovi i rizici u inostranstvu
Poslednjih godina više desetina hiljada starosnih penzionera iz Australije odlučilo je da potraže jeftiniji život u jugoistočnoj Aziji – Tajlandu, Filipinima, Indoneziji i Vijetnamu. Njihovi razlozi su očigledni – od starosne penzije u Australiji može da se živi, ali prilično skromno. U pomenutim zemljama, međutim, njihov položaj se bitno popravlja.
Ako bi se iko odlučio da krene tim putem, morao bi, međutim, da dobro prostudira šta dobija, ali i šta gubi. Mimo činjenice da bi tamo zauvek imao nižu penziju, ako ovde nije živeo 35 godina, australijski penzioner morao bi da se suoči s nizom drugih izazova i rizika. Pre svega, morao bi računa da nije zdravstveno osiguran i da bi, ako bi hteo da se zaštiti, morao da plaća veoma skupo međunarodno osiguranje. Da se o razlici o kvalitetu zdravstvenih usluga i ne govori.
Dalje, klimatski uslovi i egzotične bolesti bitno otežavaju život ljudi koji nisu na njih navikli. Da ne govorimo o drugačijoj hrani, nepoznatom jeziku…
Na razglednicama i putovanjima od nedelju ili dve, ovi krajevi mogu da izgledaju kao raj na zemlji, ali život u njima nije lak. Recimo, samo transport u hitnom medicinskom slučaju nazad do Australije košta više desetina hiljada dolara.
