Pukovnik pucao na komšije iz očaja

0

 

Ulazna vrata stana u koji se Dušan B. zabarakadirao 

 

Dušan je tvrdio da je ostao bez stana, žene, da se u međuvremenu razboleo i da je zbog toga psihički "pukao“. Bivši oficir mirno se predao posle drame koja je trajala više od 15 sati.

 

Sagovornik "Pressa“ iz policije kaže da su pregovarači počeli da komuniciraju sa Dušanom u četvrtak oko ponoći. Oni su najpre prišli vratima stana u kojem se zabarikadirao i pucao, a zatim su počeli sa njim da pričaju. Kasnije se komunikacija nastavila i telefonom.

 

"U početku je bio nervozan. Nije hteo mnogo da priča. Tražio je da mu se donesu lekovi iz njegovog stana na trećem spratu. Rekao je da je dijabetičar. Kasnije se opustio, bilo je pitanje vremena kada će se predati“, kaže sagovornik "Pressa“.

 

"Rekao je da je očajan jer se borio za Srbiju i da je na kraju ispao gubitnik. Dušan je ispričao da je sada bolestan, da nema svoj stan, nego živi u stanu koji se vodi na ime njegove bivše žene. Svoju situaciju smatra ponižavajućom i oseća se nemoćno, razočarano i iznevereno“, kaže izvor iz policije.

 

Dušan B. je rekao policajcima u zatvoru da se razboleo na ratištu i da od tad nosi traume.

"Radi se o psihički slomljenom čoveku. U pojedinim trenucima razgovora sa pregovaračima, videlo se da je na trenutke pokazivao razumno razmišljanje, što je rezultiralo njegovom predajom“, rekao je sagovornik "Pressa“.

 

Policija smešta penzionisang pukovnika u blindirano vozilo

 

Stanari zgrade u Sandžačkoj ulici 30 b, u kojoj se odigrala drama, tvrde da je incident sa komšijom počeo u sredu uveče, a da je najžešće bilo oko 22.30 kada se pucalo kao u Bejrutu.

 

"Pucalo se baš žestoko. Sve vreme smo supruga i ja bili u stanu. Dušan se prvo posvađao sa jednim komšijom u prizemlju oko veša. Onda je otišao u svoj stan. Posle toga su ga videli da se naoružan šeta po stepeništu. Za pojasom je imao pištolj. Pretio je i deci koja su bila ispred zgrade. Tada je neko pozvao policiju“, rekao je jedan komšija.

 

Prvi komšija kaže da je Dušan B. otišao kod komšinice M. Đ., koja ima stan na visokom prizemlju, jer je znao da ona ima blindirana vrata.

 

"Dušan je kucao na vrata M. Đ. Rekao je komšinici da mu je loše i da mu da čašu vode. Potom je ušao kod nje“, kaže stanar, i dodaje da je čudo da niko nije stradao jer se u zgradi žestoko pucalo.

 

Žrtva gospićkog ratišta

 

Beogradska štampa piše da se Dušan B. borio na gospićkom ratištu i prošao pakao zarobljeništva. Navodno, kao mlad i perspektivan pešadijski oficir karijeru je počeo u Gospiću. Tu ga je zatekao i rat, na mestu komandira odeljenja, s kojim je dočekao blokadu i pad kasarne 18. septembra 1991. godine.
"Posle pada kasarne većina oficira je sprovedena u gospićki zatvor, gde su preživeli pravi pakao. Najgore su prošli Bajić, načelnik štaba pukovnik Relja Tomić, vodnik Goce Konseki i civil Miloš Bogdanović. Ovaj poslednji je umro u zatvoru od batina i mučenja“, rekao je izvor Kurira iz vojske.
"Kurir“ piše da je Bajić je svakodnevno više puta premlaćivan. Najrevnosniji u mučenju je bio Tihomir Orešković, koji je kasnije zbog zločina nad gospićkim Srbima osuđen na 15 godina zatvora.
"Bajić je Oreškoviću i njegovim kompanjonima služio i za vežbanje karate udarca. Znali su da Bajić boluje od šećerne bolesti, pa su to koristili u mučenju. Namerno su ga ostavljali bez lekova da bi pao u šećernu komu i umro, ali on je preživeo“, priča izvor "Kurira“.
Bajić je spasen posle četiri meseca, kada je zahvaljujući misiji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta razmenjen i prebačen u Srbiju, gde se našao sa porodicom.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here