Puca svaki drugi brak

Broj razvoda upetostručen je u odnosu na pre šest godina, a na svaka dva venčanja jedan par se razišao. Razlozi zbog kojih su u sud svakog dana stizale bar po dve tužbe, onih koji više ne žele da žive zajedno su nasilje u porodici, alkoholizam, preljuba, ali podjednako i ekonomska kriza i mešanje roditelja u brakove svojih sinova i ćerki.

U matične knjige u kragujevačkoj gradskoj upravi prošle godine u protokol zavedene 624 presude o razvodima. To bi ujedno bio i rekordan broj od kako se vodi evidencija o tome. Prema rečima Gordane Novaković, parničnog sudije Osnovnog suda u Kragujevcu, tabak češće i dalje presavijaju žene zbog psihičkog i fizičkog nasilja.

"Čak četvrtina muževa i žena se izjašnjava da ne želi mirenje. Jednostavno dođu na ročište i traže da se razvedu što pre. Mnogi i ne razgovaraju međusobno, već komuniciraju preko advokata. Zato su mirenja u sudnici zaista retka pojava. Razlozi su neslaganje naravi, preljuba. Sporazumni razvod uglavnom traže oni sa manjim bračnim stažom. U 2008. razveden je brak pre nego što su proslavili prvu godišnjicu", kaže sudija Gordana Novaković.

J. Đ, ekonomski tehničar iz Kragujevca, razveo se posle deset godina braka, jer kako kaže "nije više želeo da živi u trouglu, u kome je bila i tašta". Iz tog braka ima dvoje dece, koje sada viđa vikendom i za praznike.

"Njena majka je bila nezaobilazna karika u donošenju svake odluke, od toga šta će da se kupi za ručak, pa do vaspitanja dece. U prvo vreme to je bilo donekle i logično, jer smo živeli kod nje u stanu i pomagala nas je finansijski. Prešli smo u podstanare, da probamo sami, ali ona je nastavila po starom. Dolazila je svaki dan, zvala telefonom. Bivša supruga nije mogla da joj stane na put, pa nisam mogao ni ja. Počele su svađe između nas dvoje i na kraju se sve završilo razvodom", žali se J. Đ.

Na sudskim ročištima "na tapetu" nisu samo tašte, već i svekrve, jer bračni parovi uglavnom žive u zajedničkoj kući sa njima. Zanimljivo je da ni u jednoj bračnoj raspravi kamen spoticanja nisu bili očevi jedne ili druge strane. Kragujevčanka R.Ž. razvela se posle 25 godina braka, jer je "bivši muž godinama pijan maltretirao".

"Izgubio je posao zbog alkohola i svoje preke naravi. Sedeo je svaki dan kod kuće i zamerao mi sve i svašta. Sama sam izdržavala decu i njega. Morala sam i da mu dajem pare za piće da ne bih pravio haos po kući. Kada su deca otišla na školovanje postalo je neizdrživo i odlučila sam da prekratim sebi muke, a možda i njemu", kaže ova Kragujevčanka.

U Centar za socijalni rad prošle godine stigla su 183 zahteva za poveravanje maloletne dece iz razvedeni brakova. Kako kaže Ljiljana Đorđević, rukovodilac službe za zaštitu dece, i kod njih je zabeležen porast broja razilaženja, čak i više nego u vreme devedesetih, kada je bila veća kriza. Prošle godine bilo je samo 11 sporazumnih razvoda, u kome su se roditelji na miran način razišli i dogovorili oko toga kome će deca pripasti, kako i koliko će ih ovaj drugi viđati i brinuti o njima. U svim ostalim slučajevima vodi se bitka.

Vesna Petrović

"Visok je procenat onih koji su u konfliktu i posle razvoda, a najveći teret trpe deca. Rastrzana su i uplašena, misle da su ona kriva za razvod roditelja. Čak se, recimo, plaše i da kažu da vole oca, jer misle da će se majka naljutiti na njih, ili obrnuto", kaže Vesna Petrović, specijalni pedagog i porodični terapeut.