Prošle nedelje, dok je pevao u jednoj beogradskoj kafani, Marko Bulat se žestoko iznervirao. Toliko da je usred pesme ostavio mikrofon. Prišao je najbližem stolu i uzeo telefone devojkama koje su sedele za stolom.
– Stvarno mi se smučilo. Ja pevam, a publika pilji u telefone i umesto da uživa u dobroj muzici, ona se gubi u virtuelnom svetu! Tu su, ali nisu tu! To više nema nikakvog smisla. Ako hoće da se igraju sa mobilnim telefonima ne moraju da dolaze u kafanu – kaže Bulat. Konobare uopšte nije iznenadio Markov gest. Slatko su se smejali njegovom besu i iznenađenju šokiranih gostiju koji se na pevača nisu naljutili. Tek kada su ostali bez telefona, počeli su da slušaju šta peva.
– Jadao sam se konobarima, a i oni meni. Kažu, kad neko dođe u kafanu, ne naručuje piće, već pita ima li tu vaj-faj i koja je šifra. Sede, kuckaju po telefonu, a niko da izvadi bar pet evra da naruči pesmu! Naravno da me to nervira, jer se sve svodi neku blesavu formu, bez ikakve suštine. Ovo su stvarno luda i teška vremena – zaključuje Bulat.
