Dobra ideja i sposobnost da se “slika iz glave” pretvori u trodimenzionalnu realnost pokazuju da je za talentovane, kreativne ljude sve moguće. Dokaz je loznički lekar Branislav Trifunović koji pravi svakojake skulpture koristeći escajg, tačnije stare kašike, noževe, viljuške, kutlače, kao i ostali kuhinjski alat pokazujući raskošan talenat i umetničku zrelost, kako reče na otvaranju izložbe akademski slikar Drago Simić koji je govorio o doktorovoj kreativnoj strani.
Izložba pod nazivom “Tice Zelenike” otvorena je u Galeriji “Mina Karadžić”, a Trifunović se predstavio sa 25 skulptura, većinom ptica koje su vezane za Drinu, nekada zvanu Zelenika, i okolinu. Tako su tu Dugorepka, Paun, Orao, Dodo, Dživdžan, Njorka, ali i Sofronije, Stražar, Krelac, Kicoš… Posetioci su pažljivo gledali kako je moguće napraviti pticu od kašike, noža, ili zubarskih klješta, mutilice i šrafa. Trifunović se skulpturom bavi od 2006. godine i, uglavnom, koristi metal, reciklažni materijal i otpad, od escajga i gvožđa do auto-delova i elektronskog otpada, kombinovanim tehnikama obrade uz minimalnu intervenciju na materijalu. Skulpture su različitih tematika i formata, od minijatura do velikih instalacija. Stvarajući prati osnovnu ideju, ali i intrigira i izaziva dobro raspoloženje kod posmatrača.
Izlagao je samostalno u Šapcu, Zaječaru i Banji Koviljači, kao i na grupnim izložbama u Beogradu, Moskvi i Gornjem Milanovcu, a sada to prvi put čini u svom gradu.
– Uglavnom radim sa prohromom, odnosno nerđajućim materijalom, a to je escajg, mada ima i ugrađenih elemenata od metala, žice, otpadnog materijala. Svega što se može koristiti u ostvarivanju ideja i vizija. Pre nego što počnem da radim skulpturu već imam viziju kako bi trebalo da izgleda, neke nastaju nešto duže, pa i mesecima. Nekada sve ode u drugom smeru pa nastane i nešto što nisam planirao. Najbolje je kada se figura sama nametne pa su intervencije na materijalu minimalne. Ovde imam “Njorku”, ona je od nekog grejača gde sam intervenisao na samo dva mesta. Desi se da ponešto završi i u otpadu. Inače, u jednom periodu pticama sam se intenzivnije bavio pa sam rešio da napravim postavku posvećenu njima – kaže autor, inače ginekolog akušer.
On objašnjava da je mnogo teže uraditi neku skulpturu od dva-tri elementa.
– To je baš izazov i znatno je teže nego od više njih stvoriti nešto.
Izložba “Tice Zelenike” priređena je uz podršku Centra za kulturu “Vuk Karadžić”, Biblioteke Vukovog zavičaja i Turističke organizacije Loznice, a otvorena je u sklopu ovogodišnjeg LilaLO’ festivala. Neobično, lepo i poučno da je umetnost u svemu oko nas samo neko za to nema, a neko ima oko.
Poslušao suprugu
Ukoliko neko misli da materijala ima koliko želi, nije uopšte tako. U početku je baš teško dolazio do komada otpada od prohroma, a kada je njegova supruga čula šta mu treba predložila mu je da koristi escajg koji je nerđajući i tako se bacio na kašike, noževe i ostale predmete koje koristimo prilikom obedovanja.
– Poslušao sam suprugu i prvo upotrebio ono što se moglo uzeti iz kuće, dosta toga sam dobio od familije i prijatelja, a nalazio sam materijal na otpadima, buvljacima. Mislio sam da će toga biti mnogo, međutim, izgleda da se naš čovek ne odriče lako svog pribora za jelo, valjda se emotivno veže za svoje kašike i noževe – priča doktor Trifunović.
Asamblaž
Slikar Drago Simić je još kazao da Trifunović “genijalnim spajanjem elemenata escajga ili drugih metalnih delova uz pažljivu i minimalnu intervenciju, stvara određenu formu”.
– On se bavi asocijativnom figuracijom, a ta grana vajarstva zove se asamblaž, spajanje različitih delova i stvaranje trodimenzionalne kompozicije u prostoru – pojasnio je Simić posetiocima izložbe.
