Smeška se mojoj duhovitoj opasci stari Slovenac, bivši logoraš, itekako siguran da se kod njega ne prolazi bez debelog znanja. I tad kad se položi, šestica je premija a ostale ocene prava retkost. Pogledam izvučena pitanja i dam primedbu da po mom saznanju treće pripada samo za visoku, a ne za višu stručnu spremu jer su ispod linije na šta je on samo odmahnuo rukom.
Otpevam prva dva pitanja sa stilom i pre početka odgovora na treće opet podsetim ispitivača da je to pitanje u grupi od pet dodatnih koje mi sa Više nismo imali u programu. Ipak sam morao da odgovorim na to treće pitanje koliko sam znao, jer se zna čija je starija. Profesor uzima indeks i lakonski beleži sedmicu u rubriku.
– A u pi… materinu!
Procedim nerazumljivo kroz zube i treskam indeksom o katedru vidno razočaran na zaprepašćenje ispitivača da je razumeo moju reakciju.
– Šta bi koljega? – iznenađeno upita profa jer nema baš svaki dan takvu neprijatnu situaciju sa više neg㠳lobodnim studentom za koga je verovatno mislio da ga je čak i nagradio ocenom!
– Pa profesore govorim vam srpski sve vreme da pitanje ne pripada nama sa dvogodišnjih već su namenjena za četvorogodišnje studije. Drugo, pogledajte indeks. Imam sve šestice i sedmice (petice na sreću ne upisuju redovno) a baš sam se nameračio danas da dobijem lepu ocenu i spremio se k'o nikad. Od trideset drugih sad ste mi 'utrpali' baš ovo dodatno koje sam samo letimično pročitao.
Nisam mu rekao da 'nezanimljive' ispite dajem na foru i snalazim se da ne pričam već kako, jer to nije pedagoški. Da sam specijalno za ovu priliku napravio radni sto pored prozora u svojoj sobi i četiri nedelje provodio 5-6 sati predano učeći. Hteo sam da budem što više spreman za najvažniji zadatak roditelja. Za vaspitanje svoje dece.
– Sve znam! A vi navalili pa navalili kao da sam ja izmislio ovu liniju? Što su inače ta pitanja odvojena ispod crte? Kažite profesore molim vas, ne mogu da verujem koliko sam drzak i sam se pomalo stidim dok me on strpljivo sluša i gleda sa zanimanjem.
Legendarni Janko Leskošek je dokazano predobar čovek ali šta vredi kad iz mene navire nezadovoljstvo kao bujica bez kontrole. Bivši logoraš menja strategiju čitajući ljutnju sa mog lica, jer vrlo dobro zna da pametniji popušta.
– Izaberite onda pitanje po želji dragi koljega.
– O ne, dajte vi meni bilo koje drugo, ali ne iz te grupe od pet ispod crte, inatim se i dalje ali samo do trenutka dok mi kroz uši ne prođoše njegove blage reči koje sam zapamtio a koje nam je toliko puta ponavljao:
– Pametniji popušta.
– Stani bre magarčino, prihvati kad ti čovek lepo nudi što si hteo! – promislim još jednom, malo zaćutim pa glasno odaberem pitanje sam sebi:
– Gimnastika i sokolski pokret.
Dok sam sad sigurno recitovao odgovor po mojim notama, profesor uze indeks i pre nego što će da ubeleži konačnu ocenu još jednom priupita:
– A šta je Džon Lok rekao?
– Džon Lok je rekao da su deca prazni listovi papira na koje mi roditelji i vaspitači ispisujemo reči.
Dobio sam indeks sa prepravljenom sedmicom u prelepu debeljuškastu osmicu. Sigurnim hodom bez proklizavanja nasmejan izađoh iz profesorove kancelarije, bogatiji za novo saznanje koje sam poneo sa ispita.
– Iskrenoj psovci se veruje čak i na pedagogiji.
