Prikaz stripa “Psi Pripjata” autora Orelijana Dikodrea i Kristofa Arijela u izdanju Golconde
U godini kada je mini serija “Černobil”, u produkciji HBO, pokupila hvalospeve kritike i publike i ubrzo postala jedna od najgledanijih u svetu, a i u našoj zemlji, izlazak stripa “Psi Pripjata” je pun pogodak novopečene izdavačke kuće Golconda.
No, nećemo porediti ovaj strip sa serijom. Pripjat je grad kojim se nekada Sovjetski Savez dičio na sva zvona, a danas je od tog silnog ponosa ostala samo pusta masa betona u kojoj jedini život predstavlja vegetacija.
Svi znamo šta se tamo desilo 1986. godine. Sad zamislite šta bi bilo kog čoveka nateralo da mesecima nakon nesreće pristane da ušeta u Pripjat, grad duhova. Privlačnost novčane dobiti, naravno.
Četvoro odraslih muškaraca i mladi dečak, Kolja, koji u ovu avanturu kreće sa svojim ocem, pristaju da uđu u grad koji je pod snegom, kada je nivo zračenja smanjen, kako bi se rešili ozračenih, preživelih pasa i time ih sprečili da kontaminiraju druge delove teritorije. Trideset rubalja po glavi se čini kao poštena cena. Prvi dan njihovog lova, oni ulaze u sukob sa drugom grupom lovaca koja pokušava da im otme plen.
Ovaj grad više nema dušu, ali je život u njemu i oko njega još uvek moguć. U ničijoj zemlji, Pripjatu, Dikodreu kao piscu je lako da čitaoce ubaci u uznemirujuću i napetu atmosferu. Kroz panele protrčavaju nepoznati likovi u dekontaminacijskim odelima i stvaraju jeziv osećaj. Mali Kolja nema petlju da hladnokrvno ubija pse kao njegov otac, ali njegova očaranost bezdušnim Pripjatom će ga odvesti u drugom smeru, ka sopstvenoj avanturi. Dikodre je strpljiv u svom pripovedanju i to zahteva od čitaoca.
Njegovi likovi su upečatljivi i nakon čitanja samo 112 stranica stripa, oni ostaju upamćeni u glavi čitaoca. Za divno čudo, zračenje kao opasnost nije tema, već pohlepni lovci na pse, pljačkaši, bezdušni lovci koji hvataju ozračenu decu i prodaju ih zarad naučnih ispitivanja. Tema je hladnokrvnost prema životu drugih bića zarad sopstvene koristi.
Mnogi akcioni trenuci su uzbudljivi, ali je napeta i uznemirujuća atmosfera ta koja preovladava ovim stripom. Za ljubitelje pasa postoji mnogo tužnih trenutaka. Priča nije zasnovana na istinitim likovima, ali ja bazirana na svemu što je u to doba postojalo u Rusiji. Vlada je unajmljivala lovce koji su ”čistili” područja ubijajući zaražene životinje.
Crtež Kristofa Alijela je takva da se očigledno nije ustručavao da svoje likove učini izražajnim. On se vrlo jasnim crtama uklapa u Dikodreove ideje i zamisli. Njegov stil je polovično realističan. On se ponajviše oslanja na mimiku svojih likova kako bi ih uklopio u dramatične momente narativa i to radi uspešno.
Ipak, prava zvezda ovog stripa je koloristkinja, Magali Paja. Napeto iščekivanje da se nešto loše dogodi i verno preneta atmosfera post-nuklearnog, pustog Pripjata su njene zasluge. Na najskladniji mogući način ona nadograđuje Alijelov crtež i uznemirujući kontekst ove priče.
Strip “Psi Pripjata” je u Francuskoj izlazio 2017. godine (1. tom) i 2018. godine (2.tom). Izdanje kojim nas je obradovala Golconda dolazi u proširenom A4 formatu i u tvrdom povezu.
Černobil kao tematika u bilo kom obliku ima svoju armiju zainteresovanih ljudi. Stoga će strip “Psi Pripjata” pronaći put i do onih koji ne čitaju stripove, ali ih zanima Černobil kao tema. Psi Pripjata” su dodatni sloj pričama ispričanim o ovoj katastrofi.
