Srbija se, ubrzo posle tragedije na Kosmaju, kada su Vladana Radosavljevića (62) nasmrt izujedala tri psa a njegovu suprugu teško povredila, suočila sa novim napadima vlasničkih pasa.
Šarplaninac u Barajevu je početkom prošle nedelje, napustio dvorište i izujedao čoveka, a istoga dana je u Mladenovcu, takođe šarplaninac ujeo prolaznika. Privedena je žena koja je zbog odsustva vlasnika brinula o psima na Kosmaju, a iza rešetaka su zbog izazivanja opšte opasnosti i vlasnici šarplaninaca. Međutim, ostaje pitanje jesu li ove nesreće mogle biti sprečene?
– Napadi vlasničkih pasa, posledica su nedostatka opšte kinološke kulture i edukacije i činjenice da ne postoji obaveza polaganja ispita “socijalizovanog psa” čiji je sastavni deo i provera znanja samog vlasnika – ukazuje za “Vesti” Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija za rad školovanih-službenih pasa, doktor nauka iz oblasti standardizacije i edukacije kinoloških sudija za rad upotrebnih pasa.
On ističe da bi se, uz poštovanje Uredbe o držanju domaćih životinja, edukacijom vlasnika i odgovornim ponašanjem, broj incidenata značajno smanjio. Nažalost, kaže, tek tragedije zaokupe medije i pozornost javnosti okrenu ka problemima fenomena života pasa u ljudskom okruženju.
Rizične rase
Vladana Radosavljevića, do smrti su izujedala tri psa, od kojih je jedan bio rase staford, a drugi mešanac staforda i pitbula. Napada staforda, šarplaninaca i rotvajlera bilo je i prethodnih godina. Šarplaninac je u jesen 2021. u Kragujevcu ugrizima za vrat usmrtio vlasnicu, a u decembru pas iste rase nasmrt je izujedao ženu kod Aleksinca. Staford je 2019. usmrtio majku vlasnika u Pančevu. U Senti je dečaku (4), u porodičnoj kući, 2021. rotvajler naneo smrtonosne povrede, a pas iste rase 2015. usmrtio je vlasnicu u Subotici. U Petrovaradinu su 2016. dva pitbula ubila čoveka. Iz tih nesreća bi se moglo zaključiti da su određene rase problematične.
Nenad Milojević kaže da su to tragedije koje ne smeju da se dese i da nas na najteži način, opominju da je potrebno da nešto uradimo.
– Pitanje, da li su samo psi tih rasa povređivali vlasnike i sugrađane ili neki od slučajeva gde su akteri bili psi drugih rasa, nisu prijavljeni, dodatno otežava situaciju. To je kao kada bi gledali koliko su češće ljudi stradali od jedne marke ili kalibra pištolja, u odnosu na druge. Takvo zaključivanje, bojim se, vodi u grešku, jer će svaki pas, bez obzira na rasu, pol, veličinu i starost, pod određenim okolnostima, ujesti drugog psa ili čoveka. Kolika će povreda biti, pitanje je veličine, snage i brzine psa i sposobnosti žrtve da se odbrani – objašnjava Milojević. On ističe da voli pse i da je za to da se ova oblast uredi, a smatra da odgovor leži u vlasničkoj edukaciji i društvenoj kontroli.
Edukacija vlasnika
Tragediju na Kosmaju komentariše i biolog beogradskog Zoološkog vrta Kristijan Ovari, koji takođe smatra da je suština problema što nema razrađene kinološke kulture i što malo ko od ljudi ima obuku za držanje pasa. Svi psi viši od 55 centimetara u “grebenu” su, kaže on, potencijalna opasnost.
– Ako nisu socijalizovani, mogu se porediti sa pištoljem. Kao što se službeni pištolj ne može ostaviti komšiji, ne mogu ni takvi psi. Ostaviti ih komšinici na čuvanje je neodgovorno, jer je pitanje koliko im se posvetila. Da bi životinja imala mentalnu higijenu, sa njom mora da se provodi vreme – naveo je Ovari.
Ukazao je i da kada je pas ujeo jednom i uspostavio dominaciju, ako nema nekog ko će ga socijalizovati, nastaviće da bude agresivan i napada, a najopasniji je kada je bez nadzora, prepušten samom sebi.
Kako se odbraniti
Kristijan Ovari navodi da je, kada se čovek suoči sa čoporom pasa, najbolje da proba da ih zaobiđe u širokom luku.
– Ako ne možete da ih izbegnete stanite bočno, ne gledajte ih u oči, umirite se, i obratite blagim glasom, jer im jačim podižete adrenalin u nastojanju da dominiraju. Ruke dignite i prekrstite, pa ih stavite na grudi – priča i navodi da ako to ne uspe može pomoći položaj embriona u poluležećem stavu sa strane, ili položaj kornjače, odnosno da se klekne na kolena, a ruke stave preko ušiju i vrata.
Krivac i korona
Veliki deo “zasluga” za ovakvo stanje pripada pandemiji, jer su ljudi zbog uvedenih mera nabavljali pse sa kojima sada ne znaju šta će, napominje Milivojević.
Istorija agresivnosti
Nenad Milojević smatra da vezivanje ili eutanazija pasa i kažnjavanje vlasnika, neće doneti rezultat koji u ovakvim situacijama očekujemo i koji nam je potreban.
– Poštovati pravila o držanju opasnih pasa je imperativ. To nažalost vidimo iz ove tragedije, jer psi koji su izazvali smrt čoveka, imaju istoriju napada na druge ljude pre ove tragedije, a u javnosti se nije čulo kako je tada rešavan problem ovih napada.
