Čim se pomene decentralizacija mnogi pomisle na otcepljenje s obzirom na iskustvo Srbije iz nedavne prošlosti. Da li je taj strah opravdan?
– Ne. Šta, molim vas, znači otcepljenje Šumadije, kako to uopšte može da se zamisli, da se Šumadija otcepi sama od sebe. To je priča koju lansiraju oni koji nikako ne mogu da dozvole da Srbija postane kao druge zemlje. Mi volimo Beograd, ali Srbija treba ravnomerno da se razvija. Centralni buyet isuviše opterećuje lokalne buyete. Zašto bi Beograd odlučivao na čemu ćemo da štedimo? Pa mi koji smo na licu mesta bolje znamo naše mogućnosti i potrebe.
Šta na političkom planu podrazumeva opredeljenje za decentralizaciju?
– Želimo da Srbija ima dvodomnu Skupštinu. To znači da želimo da, kao Švajcarska ili Nemačka i druge zemlje, Srbija ima parlament u kome sede poslanici i Senat u kome sede predstavnici regiona. To će dati mogućnost da regioni odlučuju o svojim prioritetima. Naravno da je saradnja sa Vladom Srbije neophodna, i to nikako ne dovodimo u pitanje, ali u Ustavu piše da se Srbija razvija ravnomerno. I pored toga zakon o imovini gradova i opština još nije donesen i niko ne zna zašto. To nije dobro za Srbiju.
Protivnici decentralizacije smatraju da bi ona oslabila nacionalnu koheziju Srbije?
– Naprotiv, Srbija će tako ojačati. Decentralizacija ne samo da je potrebna u ekonomiji već i u politici. Odakle, na primer, rezon da je loš svaki onaj koji je u drugoj političkoj partiji? U prethodnom mandatu kao gradonačelnik Kragujevca u vlasti sam imao i demokrate i socijaliste. Gledao sam ljude i njihovu stručnost, a ne partijsku pripadnost. Direktor vodovoda, na primer, bio je čak predsednik odbora SPS-a. On je, međutim, bio odličan direktor, to i građani misle, a to je najvažnije. Zašto bi partijska centrala meni objašnjavala ko je najbolji u mom gradu za neku funkciju. Pa valjda se mi ovde bolje poznajemo.
