Nova ruska vojna reforma odgovor je na mogućnost širenja NATO i “kolektivnom Zapadu” na korišćenje Ukrajine u hibridnom ratu protiv Rusije, rekao je novoimenovani načelnik generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov u prvom javnom obraćanju.
Putin je sredinom januara odobrio vojnu reformu i ona se može prilagođavati tako da bude odgovor na pretnje ruskoj bezbednosti, rekao je Gerasimov za portal Argumeti i Fakti.
– Danas te pretnje uključuju želju Severnoatlantskog saveza da se proširi na Finsku i Švedsku, kao i korišćenje Ukrajine kao sredstva za vođenje hibridnog rata protiv naše zemlje – rekao je Gerasimov, koji je imenovan 11. januara, preneo je Rojters.
Finska i Švedska prošle su godine podnele zahtev za članstvo u NATO-u, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Po novom vojnom planu Moskve, jedan korpus biće poslan u Kareliju, republiku na severozapadu Rusije koja se graniči s Finskom, uspostavljaju se dva nova vojna okruga – Moskva i Lenjingrad, koji su postojali pre nego što su 2010. spojeni i postali deo Zapadnoga vojnog okruga.
U Ukrajinu će biti poslate još tri motorizovane divizije, koje će biti deo kombinovanih vojnih formacija u oblastima Herson i Zaporožje.
– Glavni je cilj osigurati zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje – rekao je Gerasimov i naveo da moderna Rusija nikad nije svedočila takvom “intenzitetu vojnih neprijateljstava”, što je prisiljava da sprovodi ofanzivne operacije kako bi stabilizovala situaciju.
Gerasimov je govorio i o problemima s mobilizacijom prošle jeseni.
– Sastav mobilizacije u našoj zemlji nije bio u potpunosti prilagođen novim modernim ekonomskim odnosima – rekao je Gerasimov i dodao da je “morao sve popravljati u hodu”.
Gerasimov i ministarstvo obrane bili su suočeni sa snažnim kritikama zbog nekoliko neuspeha na ratištu i neuspeha Moskve da osigura pobedu u ratu za koji je Kremlj očekivao da će kratko trajati, ocenio je Rojters.
