Meštani Miloševa kod Negotina godinama su priželjkivali i, slogom i ljubavlju, izgradili hram Svetog Vasilija Ostroškog, a nedavno su dočekali i prvo krštenje u novom hramu. Mala Mila Stanojević, čiji roditelji, ali i bake i deke rade u Beču, krštena je u novom hramu, simbolično time potvrđujući da se Miloševo neće isprazniti.
Mila je baš tog dana, 4. avgusta, proslavila i prvi rođendan, a njeni roditelji, mama Milena Fikić i tata Milan Stanojević, koji žive i rade u austrijskoj prestonici, gde je Mila i rođena, nisu imali dilemu da ovaj svečani čin upriliče u Srbiji.
I njima, kao i celom Miloševu posebno znači što je baš njihova Mila prva krštena u novoj crkvi, kao znak novog početka. Milu je krstio prota Marjan Kerčulj, sa sveštenicima Vukom Jovanovićem i Novakom Bojanićem.
– Bože čuvaj ovo čedo, neka je zdravo i uvek veselo! Neka svetlog obraza ide kroz život, na radost roditelja svojih – rekao je prota Marjan Kerčulj, dok je mala Mila mirno ljubopitljivo posmatrala sve oko sebe iz ruku svog kuma Mladena Markovića iz Miloševa.
Inače, Milin tata – Milan uspešan je mladi privatni preduzetnik, u Beču ima svoju firmu, koja uspešno radi, dok njena mama Milena radi u IT-u austrijske pošte. Milini baka i deka s tatine strane, Vesna i Ljubiša Stanojević, žive i rade u Austriji više od 30 godina, kao i baka Mirjana i deka Dragoslav Fikić. Porodicama Stanojević i Fikić Mila je prvo unuče, pa ne čudi što su sva njihova pažnja i ljubav usmereni ka njoj, što se videlo i na dan krštenja.
Ono što je u Milinom slučaju posebno zanimljivo jeste da su krštenju prisustvovale i njena prababa Ljiljana, ali i čukunbaba Žikica.
Posle svečanog čina, kako tradicija i nalaže u Negotinskoj Krajini, usledilo je veselje, kojim su okupljeni zajednički slavili život i ljubav.
Više od 300 gostiju uživalo je u vedroj i veseloj atmosferi, a proslava je uz bogatu trpezu potrajala do ranih jutarnjih sati.
Većina u dijaspori
Oko 460 Miloševaca živi i radi u inostranstvu, a najveći deo njih je upravo u Austriji. U Miloševu živi tek oko 220 ljudi, ali imaju na šta da se ponose – na uređeno selo kojem bi mnoga mesta u Srbiji mogla da pozavide – čisto i blistavo, uz asfaltirane ulice, u kojem, pre svega, vladaju sloga i zajedništvo. Zato su i česti sastanci onih koji žive i rade u Beču i onih koji svoje selo čuvaju i grade.
U takvoj slozi krštenje male Mile Stanojević možda će biti tek prva krštena u novoj crkvi, koja ostaje na ponos svim meštanima da u njoj slave i obeležavaju sve važne trenutke.
