Tanjug/AP

EU je sporazum u Vašingtonu primila na znanje, ali ga nije prepoznala kao “istorijski”. Da li će konflikt Srbije i Kosova morati ipak da sačeka “džentlmenski sporazum” EU i SAD da bi bio rešen?

Srbija, Kosovo i predsednik SAD Donald Tramp stavili su u petak u Beloj kući svoje potpise na ono što Vašington vidi kao istorijski sporazum o “normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova”. Za Srbiju u pitanju je “bilateralni sporazum sa SAD”, za Kosovo međudržavni sporazum sa Srbijom, a za EU je u pitanju “dokument” za koji, eto, znaju da postoji, piše Dojče vele.

Pored različitih interpretacija različitih papira koje su potpisale različite strane, ono što je jasno iz uvida u završne tekst(ove) jeste da se ekonomski i politički pristup prepliću kroz skup raznorodnih tema od infrastrukturnih projekata, trgovine, energetike, religijskih sloboda, prava LGBT populacije do 5G mreža i odnosa sa Izraelom.

“Neobavezni dokument koji služi Trampovom cilju”

I dok specijalni izaslanik američke administracije Ričard Grenel ovakav sporazum opisuje kao “rezultat drugačije vrste diplomatije američkog predsednika Donalda Trampa”, sa druge strane Atlantika takav pristup vide kao jednostran i tipično “privatni pristup” predsednika Trampa zasnovan na trgovini u širem smislu te reči.

– U pitanju je neobavezujući dokument koji najviše služi proglašenju nekog velikog i istorijskog uspeha, kao što je sve istorijsko kod predsednika Trampa. U dokument je ušlo sve što je moglo da koristi Trampovom cilju dva meseca pre izbora u SAD, a na šta su mogli da pristanu Srbija i Kosovo – kaže član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber za DW.

– EU se do sada pokazala da nije jedinstven akter i tako podriva sopstveni dijalog, dok je Trampova admistracija jedinstvena, ali vođena sopstvenim interesima, a ne interesima trajnog rešanja za Srbiju i Kosovo – ističe nemački analitičar.

Na informacije o ”istorijskom događaju” u Vašingtonu, zvanični Brisel gotovo da nije ni reagovao. Tek na insistiranje medija da EU, kao glavni posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, da svoju ocenu dvodnevnih dešavanja, na najvišem političkom nivou u Beloj kući, oglasio se samo portparol šefa diplomatije EU, Peter Stano, koji je izjavio da je EU “primila k znanju potpisivanje dokumenta između Beograda i Prištine u Beloj kući u Vašingtonu”.

Istovremeno, Brisel naglašava da je cilj dijaloga koji se vodi pod okriljem EU rešavanje svih otvorenih pitanja između Srbije i Kosova, jednom zauvek, kroz pravnoobavezujući sporazum.

Šta je tačno taktika EU?

Odmah nakon Vašingtona delegacije Srbije i Kosova preselile su se direktno u Brisel gde se u ponedeljak (7.9.) očekuje treća runda razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija.

Ovog puta preko puta stola umesto Ričarda Grenela i Donalda Trampa naći će Miroslava Lajčaka i Žosepa Borela, šefa diplomatije EU.

Evropska unija očekuje da grupe srpskih i kosovskih eksperata već tokom ovog vikenda finaliziraju pitanja nestalih i raseljenih lica kao i ekonomske odnose dve strane kako bi Vučić i Hoti u ponedeljak otvorili poglavlja o položaju etničkih manjina, međusobnim finansijskim potraživanjiima i imovini.

Teme su bitne, a razlike velike, pa se mnogi sa pravom pitaju da li je tako nešto moguće završiti na valjan način i šta je tačno taktika EU.

Analitičari ukazuju na to da prve rezultate i ozbiljan i konzistentan rad na obnovljenom dijalogu Beograda i Prištine ne bi trebalo da očekujemo bar do novembarskih izbora u SAD koji će u mnogome odrediti buduće odnose Brisela i Vašingtona pa i pogledu dalje normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

– Kakav god da je novi pristup i koncept gospodina Lajčaka i Borela, ako ga ima, on je trenutno zaleđen dok se ne vide rezultati izbora u SAD. Ako Bajden pobedi vratićemo se na staru liniju gde je EU u vodećoj ulozi, sa jakom ulogom Nemačke i podrškom SAD. Ako ostane Trampova adminstracija, onda možda dođe i do promene američke motivacije, koja je sada rukovođena isklučivo izborima, i “džentlmenskog sporazuma” o nekoj vrsti podele rada u ovom procesu – predviđa Bodo Veber.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here