Zanemarivanje pojave prvih pokazatelja podmukle Alchajmerove bolesti dovodi do konstantnog propadanja pojedinca.
Alchajmerova bolest može doći vrlo sporo, razvijati se godinama, a blage i rane simptome mnogi i ne prepoznaju kao problem, a i ako prepoznaju ćesto to ignorišu.
Najčešće se misli da je u pitanju stresan period koji crpi energiju, pojačava umor i ometa ih u svakodnevnim aktivnostima. Ipak, te znake ne bi trebalo zanemarivati i ako pronađete sebe ili neku blisku osobu u većini navedenih, potražite savet lekara.
Problemi sa spavanjem
Dok loše spavanje ima veze sa stresom, dugotrajni problemi sa spavanjem mogu da budu znak Alchajmerove bolesti.
Anksioznost i depresija
Anksioznost i depresija su usko povezani s ovom bolešću. Ovakvi problemi kod starijih osoba često ukazuju upravo na Alchajmerovu bolest.
Problem sa pisanjem ili izgovaranjem reči
Ljudima sa Alchajmerovom bolešću teško je da pronađu pravu reč u razgovoru, pa se muče sa vokabularom i ponavljaju rečenice.
Gubitak interesa za hobije
Alchajmer napada deo mozga koji je zadužen za motivaciju, tako da oni više nemaju volje za hobijima.
Dezorijentisanost u vožnji
Kada se osobe osećaju izgubljeno i dezorijentisano dok voze, čak i po poznatim ulicama dok idu do njima poznatih mesta, to takođe može da bude znak Alchajmerove bolesti
Izbegavanje druženja
Kao što smo već napomenuli, teško im je da vode razgovor, pogotovo kada su u grupi ljudi. Često se izgube u razgovoru.
Briga o pamćenju
Gubitak pamćenja najveća je posledica Alchajmerove bolesti, ali ranije se ukaže kod ljudi koji misle da gube svoje pamćenje i ne mogu da se sete šta je trebalo da urade.
Problem sa vođenjem finansija
Nisu sposobni da vode računa o svom novcu, računima i troškovima.
Loše pamćenje važnih stvari
Kada osoba ne može da se seti velikih događaja koji su se dogodili tog dana ili nedelje, to je ozbiljan pokazatelj da je u pitanju Alchajmerova bolest.
Kako pokazuju svetska istraživanja Alchajmerova bolest pogađa, u proseku, od šest do 10 odsto stanovništva starijeg od 65 godina i više od jedan odsto mlađih.
Samo u Beogradu ima oko 25.000 osoba sa demencijom. Oni najčešće funkcionišu van zdravstvenog, ali i socijalnog sistema. Briga o njima se uglavnom svodi na porodice, što dodatno otežava život svih članova.
