Prvi talas, treći pik, drugi talas i tako sve do 2022?

Tanjug

Drugi pik prvog talasa, rep epidemije, vrh krive, talasići, vrh ledenog brega, početak drugog talasa… Gde smo sada posle pet meseci borbe sa korona virusom?

Odgovor na to pitanje niko tačno ne zna, i dodaje da je jedino očigledno da se kraj još ne nazire kako god mi nazvali trenutnu epidemiološku situaciju.

Dok svakodnevno slušamo dnevne epidemiološke izveštaje sve se češće vode debate o tome koji nas je talas korone zapljusnuo, a mišljenja su različita kako među narodom tako i kod struke.

– Ovo je još uvek prvi talas, prvi pik desio se oko Vaskrsa, nakon toga počelo je opadanje, drugi pik nastupio je kao posledica popuštanja mera i prevelikog opuštanja. Upozoravali smo da je virus tu, da može doći do ponovnog razbuktavanja, da su opasni repovi epidemije, ali narod je pomislio da je sve gotovo – rekao je nedavno prof. dr Branislav Tiodorović od pre nekoliko dana.

Njegova koleginica dr Darija Kisić Tepavčević kaže da je nepotrebno govoriti o talasima jer je virus stalnu prisutan

– Očekivanje drugog, trećeg, petog talasa je nepotrebno. Virus je tu, nikada nije ni prestao da cirkuliše. Treba da razmišljamo da svaki minut, sekund sprečimo njegovo dalje širenje – kazala je ona krajem prošlog meseca.

Takođe, sve se više govori o drugom talasu koji se očekuje na jesen.

– Teško je reći koji je scenario za drugi talas. Može opet da bude veliki, sličan prvom. Očekujem drugačiji model, da to više budu talasići, više talasića. Dok postoji pandemija imamo i rizik novog unošenja. Ne možemo sebi dozvoliti da to rešavamo tako što ćemo držati zatvorene granice, ali uvek postoji rizik da se virus unese iako sprovodimo mere, ali možemo da sprečimo širenje – rekao je ranije imunolog Srđa Janković i dodao da očekuje da ćemo imati stalnu brigu i budnost da virus može da uđe.

I tako sve do….

Prema nekim poslednjim prognozama sa koronom ćemo da vodimo bitku bar do 2022. godine ili i duže.

– Mislim da će korona verovatno opstati i duže s nama, kao što je virus gripa, na primer. Ali teško je davati prognoze pošto još ne razumemo dovoljno kako ovaj virus mutira. Ono što je ključno na nivou populacije da bismo se odbranili od korona virusa jeste da stekne imunitet krda, uz pretpostavku da jedinke imaju imunitet posle korone, što je nešto oko čega se još vodi polemika, kao i istraživanje u naučnoj zajednici – rekao je Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik sa Broud instituta u Bostonu, koji je partner prestižnog američkog univerziteta harvard i MIT.